Žene posebno ugrožene radnim nasiljem

LESKOVAC

Radnim nasiljem su posebno ugrožene žene, pokazuju podaci sinkikata i organizacije koje se bave ovim problemom.

Sem radnog nasilja žene su češće žrtve mobinga a naročito seksulanog uznemiravanja i seksualnog nasilja.

Milica Lukšor iz „Roze“ udruženja za radna prava žena iz Zrenjanina u razgovoru za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress kaže da je radno nasilje nad ženama prisutno u značajnoj meri i da se o njemu ne govori dovoljno.

„Mi smo i u Leskovcu izvodile performans koji se zove „Zajedno do dostojanstvenog rada“, a koji je napravljen od priča žena koje smo do sada u radu prikupili u „Rozi“ i iz naše publikacije „Žene govore“ koje je izdato pre dve godine. To su priče žene radnica o različitim vrstama nasilja, eksploatacije, mobinga, diskriminacije na radnom mestu, i sve one su sa nama podelile svoje priče, ali mi čuvamo njihvou tajnost. Međutim, bitno nam je da te priče izađu u javnost i zbog toga pravimo i performanse po Srbiji”, kaže Lukšor.

Po njemim rečima žene se ne usuđuju da krenu u sudske procese koji traju jako dugo.

“Ti procesi nekad mogu da traju do osam , čak znamo i za slučaj od 11 godina koliko se jedna žena sudila! Problem je što žene trpe pritisak i okviru porodica, pa i zbog toga ćute. Mnogim porodicama je prihod koji žene donose veoma bitan zato što mnoge porodice u današnje vreme imaju samo tu ženu zaposlenu. Veliki problem su samohrane majke koje se uopšte ne usuđuju da pričaju o problemima koje imaju na radnom mestu, već ćute i trpe”, kaže i dodaje da je “problem i nepoznavanje procedure kome se i kako obratiti “.

Milica Lukšor kaže da su političari “vrlo retko spremni da pomognu”.

” Naši zakoni, bez obzira što nisu savršeni, imaju neka dobra rešenja. Međutiom, i tako dobra rešenja poslodavci svakodnevno krše, a država se ne trudi da stane iza tih žena, i da im pomogne, da ih ojača na bilo koji način, bilo to edukacijama, bilo pritiscima na poslodavce da ne rade stvari koje će ugroziti ženu na radnom mestu”, objašnjava.

Kaže i da je veoma teško ubediti neku ženu da uopšte krene u neki postupak.

“A onda kada naiđe na silne prepreke koji je na tom putu čekaju, da recimo sudski postupci traju 3-8 godina, da mogu trpeti neke pritiske okoline, da zbog toga što su se pobunile možda neće dobiti posao na drugom radnom mestu jer će poslodavac reći da se ta žena buni, a njemu ne treba takva u kolektivu… Dakle, ceo sistem počiva na tome da žene ćute, institucije ništa ne rade, država ništa ne radi i poslodavci to koriste”, kaže Lukšor .

” Mi znamo za nekoliko takvih slučajeva, ali te žene koje su preživele seksualno nasilje su još više „ubijene“, nekako su dole, pri dnu i jako ih je teško izvući da to ispričaju. Žena koja je trpela neku vrstu nasilja u smislu diskriminacije ako je, recimo Romkinja, nju ćete možda i ubediti da se žali, ali žena koja je pretrpela seksualno nasilje ne želi da se o tome priča. Na žalost, ona to doživljava kao svoju ličnu sramotu, ne shvata da je to sramota onoga koji je prisilio na to. Dakle, to je nešto što treba da radimo svi, da počnemo od svojih prijateljica, svojih majki, rođaka, sestara, to je taj prvi krug koji bi mogao pomoći ženama da javno progovore”, smatra Milica Lukšor.

Neka Vaš komentar bude prvi na "Žene posebno ugrožene radnim nasiljem"

Ostavite komentar