LESKOVAC

Dok se sa govornice u Beogradskoj areni, sa mitinga SNS, šalju poruke o ekonomskom procvatu, stabilnosti i nezapamćenom napretku, slika sa terena na jugu Srbije tokom masovnih stranačkih okupljanja iznova razotkriva surovu realnost zarobljene države i partijskog mehanizma.

Poslednji odlazak Leskovčana i stanovnika Jablaničkog okruga na centralni skup vladajuće stranke u Beogradu , koje su brojni autobusi transportovali do Beograda, ponovo je ogolio dobro ubanane metode političkog pritiska i zloupotrebe resursa.

Izmeštanje zbornih mesta na parkinge ispred javnih preduzeća, ustanova i komunalnih preduzeća tek je estetski pokušaj da se sakrije porazna činjenica: odlazak na politički miting za mnoge zaposlene u javnom sektoru već odavno nije stvar izbora ili političkog ubeđenja, već radna obaveza pod pretnjom otkazom ili gubitkom ugovora na određeno vreme.

Slike zaposlenih u komunalnim preduzećima i gradskim upravama kako se u subotu ujutru javljaju na „prozivku“, umesto ubedljive podrške, više podsećaju na kontrolu rada u uslovima prinudnog angažmana. Dok se desetine autobusa, od kojih su mnogi dovedeni sa strane pa i iz susednih zemalja, pune simpatizerima uz pratnju koordinatora i partijskih spiskova, vitalne gradske službe u Leskovcu i okolnim opštinama ostaju svedene na minimum, ostavljajući građane bez redovnih usluga koje uredno plaćaju.

Posebno zabrinjava činjenica da se ogroman novac usmerava na vanredni prevoz, gorivo i logistiku stotina autobusa iz cele Srbije, dok se u isto vreme regioni poput Jablaničkog okruga bore sa masovnim odlivom mladih, niskim prosečnim platama i devastiranim lokalnim zdravstvenim i obrazovnim sistemom. Prizor u kome se siromaštvo juga koristi kao poluga za političku ucenu predstavlja najvidljiviji simptom duboke sistemske krize u kojoj se Srbija nalazi.

Aktivizam iz nužde i lažna slika masovne podrške sklapana po normama i kvotama ne mogu sakriti činjenicu da je jug Srbije postao talac političke mašinerije. Kada politički opstanak zavisi od spiskova u javnim preduzećima i organizovanih autobuskih karavana, jasno je da se iza glatkih fraza o napretku krije sistem koji počiva na strahu, uslovljavanju i potpunom urušavanju dostojanstva sopstvenih građana.

Ljiljana Stojanović