LESKOVAC- BEOGRAD

Vladimir Stojanović iz Bratmilovca kod Leskovca osuđen je pred Višim sudom u Beogradu na uslovnu kaznu zatvora od godinu dana zbog pretnji redakciji JUGpressa i urednici Ljiljani Stojanović a advokatica NUNS-a Kruna Savović ocenila je da se ne može govoriti o efikasnom postupku, jer je presuda došla brže nego u redovnim okolnostima isključivo iz razloga što je okrivljeni priznao izvršenje krivičnog dela.

Presudom koju je saopštio sudija Dragomir Gerasimović, optuženom je izrečena i mera bezbednosti: zabrana prilaska urednici i redakciji JUGpressa na udaljenost manju od 200 metara, kao i zabrana bilo kakve komunikacije sa njom.

Iako je reč o jednoj od ređih osuđujućih presuda u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara u Srbiji, predstavnici novinarskih udruženja i sama oštećena urednica upozoravaju da dužina trajanja postupka i opšta neefikasnost pravosudnih organa ostavljaju prostor za zabrinutost.

Pretnje sa Fejsbuk profila „Vlada Dekorativa“

Slučaj datira iz decembra 2024. godine, kada je Stojanović sa svog Fejsbuk profila pod nazivom „Vlada Dekorativa“ uputio seriju pretećih komentara zvaničnoj stranici JUGpressa ispod objave priloga o 16 minuta tišine koje su toga dana održali leskovački Gimnazijalci:

„@Jugpress mislim da će ti ovaj Vlada Stojanović već sutra doći i zakucati na vrata da ti kaže kakav problem ima iz nižih razreda i mislim da će ti .ebati sve ne vataj me za reč ali jbg. Sam si kriv papa“, pisalo je u prvoj poruci.

Nakon što ga je urednica Ljiljana Stojanović upozorila da će slučaj biti prijavljen nadležnim organima, usledila je nova direktna pretnja:

„@JUGpress biće pozdravi je, pozdravi je, upamti sutra izjutra“.

Stojanović je potom sa drugog naloga nastavio sa napadima, optužujući medij da je „fašistička novinska agencija koja radi za Đilasa i Kurtija“ i poručivši da „nije trebalo kačiti se sa mnom, ali vaš izbor… to ne može u LE“.

Ove poruke izazvale su visoki stepen straha i uznemirenosti kod Ljiljane Stojanović , koja je i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), kao i među ostalim članovima redakcije ovog nezavisnog lokalnog medija. Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK) podiglo je optužni predlog nakon identifikacije osumnjičenog, zahtevajući uslovnu zatvorsku kaznu i meru zabrane prilaska, jer je oštećena navela da je okrivljenog viđala u blizini prostorija redakcije.

Glavna i odgovorna urednica JUGpressa Ljiljana Stojanović istakla je nakon izricanja presude da jeste zadovoljna epilogom, da je ova presuda dobra poruka da su pretnje novinarima i medijima kažnjive ali je skrenula pažnju na sporost sistema, naglasivši da je optuženi, imao vremena da „do sada mogao sto puta da ostvari svoje pretnje“.

Savović: Priznanje krivice ubrzalo epilog, ali ne i pravosuđe

Pravna zastupnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), advokatica Kruna Savović, objašnjava da je presuda doneta bez dugotrajnog dokaznog postupka isključivo zbog toga što je okrivljeni priznao delo:

„Da, s time što moram da napomenem da je u ovom slučaju došlo do priznanja okrivljenog, sada prvostepeno osuđenog. Iz tog razloga dokazni postupak nije bilo potrebno sprovoditi, već je bilo dovoljno da se sagledaju dokazi koji se nalaze u spisima predmeta, da se sasluša oštećena novinarka i da se sasluša okrivljeni, koji je u svom izlaganju priznao izvršenje krivičnog dela. Stoga je u relativno kratkom roku pred ovim sudom završeno suđenje.“

Međutim, Kruna Savović podvuče da se u širem vremenskom okviru ovaj proces ne može smatrati primerom brze pravde:

„Ne možemo reći da se radi o efikasnom postupku. Uzimajući u obzir dosadašnju praksu, to jeste nešto što bi spadalo u efikasnije suđenje, nažalost, ali napominjem opet da se radilo o priznanju. Te je iz samog tog razloga i presuda došla brže nego što bi došla u nekim redovnim okolnostima.“

Đurić: Potrebna veća odgovornost i bolja zaštita lokalnih novinaraRade Đurić iz NUNS-a ocenjuje da presuda šalje dobru poruku u pogledu zaštitnih mera, ali da i dalje izostaje sistemska efikasnost

„U svakom slučaju moramo da budemo zadovoljni jer smo u situaciji kada nemamo obilje presuda koje su u korist novinara koji su napadnuti i kojima je prećeno. Jedino tom stvari možemo da budemo zadovoljni, ali ne možemo da govorimo o efikasnosti samog pravosuđa, jer se radi o slučaju priznanja krivice. Pri tome nismo 100% sigurni da li je čovek svestan dalje odgovornosti i kažnjivosti onoga što je radio, ali se nadamo da će poštovati ono što mu bude pravosnažno izrečeno.“

Đurić naglašava važnost odvraćanja budućih počinilaca i zaštite novinara u manjim sredinama:

„Još jedna poruka jeste da ove stvari ne smeju da ostanu nekažnjene, a s druge strane, eventualno treba podizati taj stepen odgovornosti i kažnjivosti kod samih počinilaca, koji moraju da shvate o čemu se radi i koliko nije dobro napadati novinare i na taj način rušiti slobodu izražavanja. U svakom slučaju, ovo je još jedan primer neefikasnosti, s obzirom na to kada se pretnja dogodila i kada imamo nešto prvostepeno rešeno. Ali, u svakom slučaju, treba da bude dobar put i praksa kada je reč o merama obezbeđenja koje se izriču i da se stvori praksa šta bi u ovakvim slučajevima trebalo raditi. Još jedna poruka je da novinari, posebno na lokalu, moraju biti mnogo bolje zaštićeni i da ovakve stvari budu za primer.“

Matić: Blokada u policiji i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić ukazuje na to da je ovaj slučaj usamljeni primer u moru nerešenih napada i da je sistem institucionalno narušen:

„Prvo moram da kažem da je ovo pozitivna poruka za one koji učestvuju u delu koji se tiče prijavljivanja i verifikovanja svakog od ovih slučajeva. Dakle, i prijavljivanja tužilaštvima i insistiranja posle toga da se njihov posao obavlja kako treba i profesionalno. Šta se posle toga događa? Mi već dve godine imamo situaciju u kojoj institucije ne rade. Na prvom mestu ne radi policija — njihove istražne radnje su veoma spore ili ih nema. U više od 58 slučajeva veoma često policija uopšte ne odgovori tužilaštvu, tako da posle toga te istražne radnje imaju svoj problem i jednostavno ne mogu da se nastave.“

Matić se posebno osvrnuo na podeljenost unutar tužilačkih struktura i opadanje kapaciteta Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal:

„Kada je reč o tužilaštvima, već dve godine imamo situaciju u kojoj su ona jako podeljena. Jedan deo tužilaštva, koji je vezan, između ostalog, za glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva Stefanovića, jednostavno je mnogo manje efikasan, da ne kažem da često i opstruira rad kada je reč o novinarskim slučajevima. A kada je reč o ovim drugim slučajevima, takođe postoje ozbiljni problemi sa efikasnošću. Ono što nas zabrinjava jeste neefikasnost Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, koje je, među mnogim organima, može se reći najgore u smislu da je veliki broj tužilaca koji su specijalizovani pomeren sa tih mesta, a dovedeni su tužioci kojima je potrebna dodatna obuka.“

Zaključujući analizu stanja na medijskoj sceni, Matić napominje da u proteklom periodu niti jedan drugi slučaj pretnji novinarima putem interneta nije dobio sudski epilog:

„Nekada je ovo tužilaštvo bilo najefikasnije. Tako da je ovaj slučaj vezan za pretnje Ljiljani Stojanović i JUGpressu poslednji slučaj koji je pravosudno rešen kod nas. Nažalost, moramo da budemo zadovoljni i malim pomacima kao što je ovaj. Verovatno se ne bi ni dogodio da nije bilo priznanja, ili se u nekim drugim slučajevima pomaci događaju kada postoji određena vrsta sporazuma sa tužilaštvom o priznanju krivice i o samoj presudi. Dakle, živimo u veoma teškim vremenima, a ona će biti još teža. Sama činjenica da se dođe do suda i sudskog procesa već je, na neki način, velika stvar. Ali moramo u potpunosti da menjamo sistem, inače će novinarstvo nestati pod ovim pretnjama i pod svim onim neprijatnostima koje dovode do ekonomskog uništavanja.“

JUGpress