LESKOVAC
Na platou u centru Leskovca po tradiciji kreće novogodišnji bazar.
Montiraju se tezge, ređa se roba…
Opet će da krenu priče kao i svake godine da to ruži grad, opet će neko da predlaži da to treba izmestiti, opet će neko da upozorava kako treba razmišljati o teškoj ekonomskoj situaciji i omogućiti ljudima da zarade neki dinar, opet…
I tako će to trajati do Nove godine, kada će tezge da rasture, prodavci da se preračunaju da li su i koliko zaradili, kupci će razmišljati da li su za dat novac dobili toliko kvalitetnu robu i sve će biti zaboravljeno do Božića…
Ali, priča ne bi bila priča da nema i anegdotu, jer dok sam slikao upita me jedna prodavačica za koga to slikam, nije li za inspekciju?
– Kakvu inspekciju? – pitam.
– Ličiš mi na inspektora…
Na svašta su mi u životu rekli da ličim, ali ne na inspektora.
I tu se zapričasmo.
Ima loše iskustvo, neko je prišao i pitao da li može da slika ženske čarape koje prodaje, pa da pokaže ženi, a posle 3-4 dana stigla čestitka od inspekcije. Ali, to bilo na pijacu, ovde je zakup tezge plaćen, tako da inspekcija nema posla.
Ostaje samo da se radi, da se zaradi, a valjda, će, kako kaže simpatična prodavačica, da se zaradi za kafu…
No, o zaradi ćemo pred Novu godinu, sad možemo samo o planovima.
I.S.
Nije isto! Svaki godine je sve više ‘najlon’ tezgi, pa je grad-selendra još ružniji.