LESKOVAC
Meštani u selu Rudare kod Leskovca su pre nekoliko decenija sami platili asfalt kroz selo, izvođač radova ga uništio i sad neće da ga vrati u prvobitno stanje , iako to piše u ugovoru, već se najavljuje da će građani sada morati posebno da plate te radove iz budžeta koji svi pune
„Sami smo pre više decenija skupili novac i asfaltirali ulice. Danas gazimo po blatu, rupama i prašini, dok izvođač radova i gradska vlast već dve godine traže izgovore.” Ovim rečima meštani leskovačkog sela Rudare opisuju agoniju koja traje još od trenutka kada su u njihovom mestu započeti radovi na izgradnji kanalizacione mreže u okviru velikog kapitalnog ORIO projekta.
Nakon što su pre dve godine izvođači radova prekopali selo, iza sebe su ostavili potpunu ruiniranost. Uništeni kolovoz, koji su meštani decenijama ranije finansirali sopstvenim novcem i samodoprinosom, ni posle više od dve godine nije vraćen u prvobitno stanje. Revoltirani i iscrpljeni životom u nestandardnim uslovima, meštani su izašli u aprilu ove godine na proteste sa jasnim i jedinstvenim zahtevom: vratite nam naš asfalt!
Muka na terenu: „Stradaju kola, deca ne mogu da funkcionišu”
Meštani naglašavaju da je svakodnevni život u selu postao neizdrživ, a posebno boli odnos prema imovini koju su stvarale generacije meštana Rudara:
„Stradaju kola, deca ne mogu da funkcionišu. Ne tražimo ništa izvan onoga što smo sami investirali. Sve što ovde postoji: struja, vodovod, telefoni, asfalt, izgrađeno je rukama naših očeva, deda i pradedova, a sada je sve urušeno.”
Pored osnovnih ulica u selu, podsećaju i na prazna obećanja državnih i lokalnih funkcionera u vezi sa kulturno-istorijskom i verskom baštinom ovog kraja:
„Pre možda tri godine ministar (Aleksandar) Martinović i nadležni iz lokalne samouprave su obećali sanaciju crkve i konaka u Rudaru. Slikali su se, a ništa se nije desilo. Konak je pred padom, a put koji vodi prema crkvi je jedva saniran: Pre bih rekao da je to obična krpačina nego ozbiljno saniranje” prenosi nam jedna meštanin Rudara iskustva sa neispunjenim obećanjima političara.
Ugovor je jasan – pa zašto ceh ponovo plaćaju građani?
Najveći paradoks i apsurd čitave priče leži u samoj ugovornoj i finansijskoj konstrukciji projekta izgradnje kanalizacije, čija je ukupna vrednost 18 miliona evra (od čega 8 miliona evra čini donacija Kraljevine Holandije, a 10 miliona evra izdvaja se iz budžeta Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije).
Jasna ugovorna obaveza: Prema zvaničnim odredbama ugovora, izvođač radova bio je striktno dužan da sve saobraćajnice i javne površine o svom trošku vrati u prvobitno, funkcionalno stanje po završetku iskopa.
Prebacivanje troška na budžet: Uprkos postojanju ove ugovorne klauzule, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović već dve godine u javnosti govori o potrebi za „dodatnim ulaganjima” i apliciranju za nova sredstva kod Ministarstva za javna ulaganja.
Iz zvaničnih izjava gradskih vlasti jasno se vidi prebacivanje odgovornosti na terenske okolnosti:
„ORIO projekat je skoro završen, ostalo je još malo posla oko vraćanja terena u prvobitno stanje… Nastali su određeni viškovi radova i radovi su se odužili, pa je potrebno pronaći dodatna sredstva,” rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović 23. jula ove godine u Leskovcu.
Koji su to “viškovio radova” nije objasnio.
Zbog ovakvog postupanja lokalnih vlasti otvara se ključno pitanje odgovornosti: Zašto se novac svih građana Leskovca i Srbije ponovo troši za sanaciju radova koje je privatni izvođač već naplatio i po ugovoru bio dužan samostalno da izvede?
Hronologija izgovora i niz neispunjenih rokova
Iako se projekat najavljuje još od 2016. godine, rokovi za završetak iznova se pomeraju, a gradska uprava stalno pronalazi nova opravdanja:
Prazna obećanja gradske uprave: Meštani ističu da su predstavnici grada u više navrata dolazili na teren i postavljali precizne rokove koji nikada nisu ispoštovani. „Asfaltne baze su radile i u mnogo lošijim vremenskim uslovima, ali do asfaltiranja u Rudaru nije došlo. Obećava se, ne ispunjava ništa i tome se konačno mora stati na kraj”, poručuju meštani.
Selektivni status na terenu: Od ukupno 16 naseljenih mesta obuhvaćenih projektom, u 12 je teren uspešno saniran, tvrde iz lokalne vlasti , dok su 4 naselja, među kojima prednjači Rudare, ostavljena u ruševinama i prašini.
Međutim, i meštani tih naselja u koji su radovi izvedeni imju čitav niz primedvi na njihov kvalitet i tvrde da nisu dobili ulice kakve su imali.
Pravdanje „viškovima radova”: Zvaničnim objašnjenjima o nepredviđenim radovima izvođač se praktično amnestira od finansijske odgovornosti, dok se konačni račun prebacuje na teret poreskih obveznika.
Novo obećanje od 60 dana: Krajem jula predstavnici vlasti ponovo su dali obećanje da će celokupan problem biti rešen u roku od dva meseca.
Meštani poručuju: Dosta je političkog slikanja i duplog oporezivanja!
Dok sat novog obećanja od 60 dana ubrzano teče, meštani sela Rudare poručuju da više neće tolerisati ignorisanje i nedomaćinsko upravljanje. Ističu da neće dozvoliti da njihova osnovna životna infrastruktura zavisi od naknadnih budžetskih kombinacija i političkih marketing obilasaka.
Ukoliko se građevinske mašine hitno ne vrate na teren i ne počne kompletno i kvalitetno asfaltiranje o trošku onoga ko je po ugovoru dužan da to uradi, meštani najavljuju radikalizaciju protesta i blokade saobraćajnica.
Kako poručuju na kraju: Asfalt i infrastrukturu su već jednom platili iz svog džepa i pošteno izgradili rukama svojih predaka, drugi put to plaćaju kroz poreze a treći put da trpe lažna obećanja sigurno neće.
JUGpress
Ovaj tekst nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru
programa Mreža lokalnih inovativnih medija u Evropi – LIMENet koji u
Srbiji sprovodi Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Za
njegov sadržaj isključivo je odgovoran JUGpress i on ne odražava nužno
stavove Evropske unije, LIMENet mreže, niti Instituta za medije i
različitosti – Zapadni Balkan.
