LESKOVAC

Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o budžetu grada Leskovca za 2016. godinu planiraju se ukupni prihodi, primanja i preneta neutrošena sredstva u iznosu od tri milijarde 892 miliona 406 hiljada dinara, i ovaj plan je za 32 miliona i 196 hiljada dinara manji u odnosu na prvobitni plan koji je usvojen decembra 2015. godine. Odbornici su većinom glasova usovjili i izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu grada Leskovca za period od 1. 1. do 30. 6. 2016. godine. U periodu od početka ove godine do kraja juna ostvareni prihodi, primanja i preneta neutrošena sredstva iznose milijardu 665 miliona 668 hiljada 458 dinara, ili u procentima 42,4 procenata.

Rebalas budžeta i izveštaj o izvršenju u četrdesetominutnom izlaganju, sa video prezentacijom, obrazložio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.

Opozicine strane imale su jedinstvenu zamerku oko realizacije kapitalnih ivesticija. Od 11 kapitalnih projekata sa 43,7 posto realizovan je samo jedan, ukazao je šef odborničke grupe Jedinstvena Srbija Nenad Filipović. Najvažniji i najveći projekti, centralni trg, javna garaža, sportska hala „Partizan“, elektrifikacija polja, solarna elektrana – prebačeni su za narednu godinu.

Jelena Spirić, šef odborničke grupe DS, uputila je pitanje narodnim poslanicima da li će glasati za novi Zakon o lokalnoj samoupravi, koji će za Leskovac značiti manji budžet za preko 40 miliona dinara. Ona je ukazala na to da su odstupanja po pojednim stavkama velika. Ona je zaključila da ni jedan kapitalni objekat nije završen, niti započet novi. „To je dokaz da glasove niste dobili radom, već zastrašivanjem i ucenama“, rekla je ona.

Leskovački budžet nije ni razvojni, ni socijalni, već „katastrofalan“, rekao je Saša Stojanović iz DS-a, i ocenio da „Leskovac nema snage za ovakve apetite lokalne vlasti“. On je kritikovao nizak nivo ostvarenja planiranih prihoda i zaključio da „ili neko nije znao da planira, ili kako se budžet izvršava“. Stojanović je istakao da su visoke usluge po ugovorima, i zatražio za narednu sednicu Skupštine njihovu specifikaciju. On se posebno osvrnuo na kutluru i istakako da se Leskovac, sa izdvajanjima od 0,7 evra po stanovniku za kulutru, kako je on izračunao, nalazi na samom dnu u Srbiji.

Gradonačelnik Cvetanović je naglasio da će dobrim projektima grad nadoknaditi 40 miliona dinara, koliko će izgubiti donošenjem novog zakona.

Nebojša Cakić, šef odborničke grupe SDS, smatra da je realni budžet za grad Leskovac do 2 milijarde i 700 miliona dinara, dok je projekacija na skoro 4 milijarde nerealna i da je utvrđena jedino u cilju predizborne propagande vladajuće stranke. On je još jednom ukazao na to da je Leskovac po svim parametirma najsiromašniji grad u Srbiji.

U diskusiji koja je trajala čitavih 50 minuta, (uz obrazloženje da su prava šefa odborničke grupe i gradonačelnika ista, i da on želi da iskoristi svoje pravo), i koju je prekinuo predsedavajući isključivanjem mikrofona, Cakić je ukazao i na to da je punjenje budžeta manje za 20 posto zbog manje zaposlenosti, a najveće prihode grad ubire od poreza na zarade. Od kada je SNS došao na vlast, u Leskovcu nema ni jednog novog radnog mesta, rekao je Cakić, i postavio pitanje zbog čega je premijer Vučić dobio titulu počasnog građanina Leskovca kada nije učinio ništa da u Leskovac dođe i jedan investitor. Fiskalna decentalizacija, koja je uslov ulaska u EU i koja je neminovnost, za Leskovac će značiti katastrofu, upozorio je Cakić.

Na primedbe i zamerke opozicije odgovorio je načelnik Gradske uprave za finansije Dalibor Tričković. On je, između ostalog, ukazao na to da izvorni prihodi grada iz godine u godinu rastu, što je rezultat efikasnog rada Lokalne poreske administracije.

Rasprava se povela i o solarnoj elektrani i o tome gde se nalaze paneli. Nenad Zdravković iz SDS-a je predložio da već sutradan zajedno sa gradonačelnikom i novinarima odobornici posete izvođača rada „Cuntum“, gde su, po tvrdanjama vladajuće  koalicije, skladišteni paneli, kako bi se svi uverili da li je to istina. On je postavio pitanje zbog čega Skupština nije po ovom pitanju donela odluku o demontiranju i skladištenju panela. Gradonačelnik je prihvatio ovaj predlog i još jednom potencirao da je 1.748 panela smešteno  u „Centrumu“, i naglasio da je ovo urađeno u cilju sprečavanja njihovog daljeg propadanja, ali nije odgovorio i na pitanje zašto Skupština o tome nije odlučivala.