Izložba stripa “Istorija albanske grafičke novele”

LESKOVAC


U leskovačkom Narodnom muzeju, a u sklopu 26. Balkanske smotre mladih strip autora,
postavljena je izložba izložbe „Istorija albanske grafičke novele“. Ova izložba je
priređena po prvi put, tako da je u Leskovcu doživela i svoju svetsku premijeru, a
selektovao ju je najveći stručnjak za albanski strip, odnosno grafičku novelu kako se za
strip kaže u Albaniji, profesor dr Špen Bengu sa Albanskog univerziteta u Tirani.
Samu izložbu čini 90 autora koji predstavljaju Albanski strip od njegovog nastanka,
kada je režim Envera Hodže strip autore zatvarao ili čak pogubljivao, pa do današnjih
dana, a sem profesora Bengua otvaranju izložbe prisustovale su i albanske autorke
Anila Zajmi Katanoli, Marilena Rusi, Erisa Hisenaj i Vikena Kristolari.
„Zahvalan sam na mogućnosti da ovu izložbu prikažemo ljudima“ rekao je otvarajući
manifestaciju Špen Bengu.
„Izložbu sem koncipirao u dva jasna dela. Jedan čine stripa autori čiji su radovi
nastali pre 1990. godine, a drugi deo od tog perioda do danas. Za vreme režima Envera
Hodže, znači u periodu do 1990. godine neki autori su zbog svojih radova bili osuđivani
na velike zatvorske kazne, dobijali su 20 godina, ali se dešavalo i da budu streljani.
Oni su bili optuživani za modernizam, jer je kao tema bio dozvoljen samo socio-
realizam, čak ne ni ceo socio-realizam, nego nešto što se zove socio-romaticizam,
što znači da je bilo dozvoljeno prikazivati život u tom režimu samo u najlepšem
svetlu, jer ako se prikaže kako realno jeste, to ne bi valjalo. Mnogi od tih grafičkih
novela, odnosno stripova, su uspeli to da urade jer državu to u prvi mah nije
interesovalo. Smatralo se da su stripovi za decu, da autori mogu da rade šta hoće. To
je bilo u redu dok se nije pokušalo da se sve to prikaže na nekim nacionalnim
izložbama, a tamo je bila jaka kontrola i to je neko spazio. Odmah je sve od strane
režima presečeno. Mnogi od autora, a neki su zaista bili i slavni, su završili i na
prisilinom radu, slati su u državne fabrike da rade za kaznu što su se bavili
stripom. Ja sam zahvalan Bujanu Zajmiju, jer dok je on bio direktor tih komisija u to
vreme i koji je uspeo da zaštiti te autore, tako da su tada nastala neka dela zbog kojih
ljudi nisu kažnjavani.“
Bengu kaže da je veliki problem što u Albaniji ne postoje ne samo specijalizovane
prodavnice za prodaju stripova, nego je nemoguće naći strip u prodaji.
„Godine 2014. u sklopu Ministarstva kulture sam organizovao da se pojave prva izdanja
albanskih grafičkih novela, kojima sam ja dao ime. Pre toga, mi nismo imali naziv za tu
vrstu umetnosti, svako je to zvao kako je hteo, neki so to zvali ilustracije, neki
stripovi, smešne knjige… Trebalo je da se svake godine pojavljuje po jedno izdanje, tako
da bi godine trebalo da bude deseta godina, ali, od kako sam ja dao ostavku, tamo ne
postoji osoba koja bi to radila, neko neke biroktrate to rade po inerciji, nema
organizacije. Zato se i pojavilo do sada osam izdanja, a ne deset, kako bi trebalo. Čak i
mladi više ne sarađuju sa njima.“
Bengu kaže da kada je on bio dekan na Akademiji u 1997. godine i uveo je strip u školski
program na fakultetu kao predmet.
„S obzirom da više ne postoje ni dečji časopisi koji su se nekad bavili stripom, mladi
su mogli da ovu umetnost upoznaju kao nastavnu jedinicu. Naravno, tu je internet, ali
svim zainteresovanima je dostupna i moja strip-biblioteka, koju gradim 30 godina. Tu
ima i srpskih autora kao što su Aleksandar Zograf i Marko Stojanović.“ (kraj)IS/LJS

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare