LESKOVAC

Izveštavanje o temama od javnog interesa u Srbiji, naročito u lokalnim sredinama, odavno je prestalo da bude samo uobičajen novinarski zadatak i pretvorilo se u vid svakodnevne lične borbe. Novinari i novinarke koji odbijaju da budu deo propagande vlasti izloženi su kontinualnom targetiranju, institucionalnom ignorisanju, ali i direktnim dolascima političkih aktivista i funkcionera pred same ulaze njihovih redakcija. Za razliku od velikih medijskih kuća u glavnom gradu, novinari lokalnih nezavisnih medija snose dodatni teret jer u malim sredinama svakodnevno sreću upravo one o kojima izveštavaju i od kojih dobijaju pretnje.

O tome koliko ovakav ambijent utiče na svakodnevni rad i psihičko stanje medijskih radnika, u razgovoru za regionalnu informativnu agenciju JUGpress govorila je  osnivačicom i glavnom urednicom portala Storyteller iz Maglića Vladimira Dorčova Valtnerova:

„Pritisci i pretnje su veliki izazov, veliki faktor i jak faktor, koji utiče na svakodnevni novinarski rad, jer nije vam jednostavno i nije lako prihvatiti da vas neko pritiska, da vam neko preti za vaš posao koji radite odgovorno i profesionalno. Neki dani su jednostavniji, neki dani su malo teži, ali svakako, kolikogod profesionalne redakcije imaju izgrađenu rezilijentnost, imaju različite procedure kako postupati u rizičnim situacijama, kada pričamo o bezbednosti novinarki i novinara. Ipak, sve to ostavlja na vašoj duši, na vašem mentalnom zdravlju trag. Često nemamo vremena mi kao novinari i novinarke da se bavimo svojim psihičkim stanjem, jer svakodnevno se nešto dešava, a vi morate da budete na terenu,” objašnjava Vladimira.

Posebno opasna dimenzija pritisaka jeste direktno ugrožavanje redakcijskog prostora. Vladimira se priseća situacije kada su pripadnici vladajuće stranke došli ispred redakcije u momentu dok se u njoj održavao događaj:

„Na neki način, bila su prisutna dva osećanja. S jedne strane, to je neverica, što bi tabloidi rekli, neverica i šok, da se nama to dešava, a s druge strane je tu bio prisutan i ponos, zato što znamo da radimo profesionalno i kvalitetno i da je, u stvari, to odgovor te jedne grupe građana, konkretno političke stranke, na naš profesionalni rad. Nekako, kao da je to svetionik da radimo dobro. To je super stvar, i ta podeljenost je super stvar, ta polarizacija je super stvar, ali na kraju dana ume da prevagne malo i taj neki, rekla bih, i strah, jer kada su već došli ispred redakcije, možemo da očekujemo, ne daj Bože, i sledeći korak, da uđu u redakciju i da to ne bude prijatna situacija i prijatni razgovor.”

U uslovima u kojima izostaje adekvatna i brza reakcija državnih organa, nezavisni mediji su primorani da se oslone na sopstvene snage i novinarska udruženja. Objašnjavajući kako se u njenoj redakciji nosi sa pretnjama i pritiscima, Vladimira dodaje:

„Mi u suštini imamo izrađene protokole, procedure, koje se, u stvari, bave svim tim koracima koje treba preduzeti kada nam je upitna bezbednost na terenu, ali i na onlajn terenu. Svakako, prvo što radimo, jeste da kontaktiramo novinarsko udruženje, da imamo takav i takav problem, i onda na osnovu razgovora sa kolegama iz, pre svega NUNS-a, dođemo do zaključka da li treba da prijavljujemo tu neku pretnju ili ne, ali svakako, vrlo školski imamo napisane procedure kojih se držimo, koje smo, otprilike, naučili napamet, jer to je, na neki način, u takvim situacijama naša Biblija.”

Analiza pritisaka na medije (Podaci NUNS-a i lokalnih istraživanja)

Podaci i statistike Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kao i nalazi lokalnih istraživanja, potvrđuju da se metodologija opstrukcije rada novinara godinama usavršava i pretvara u sistemski model ponašanja. Pritisci se manifestuju kroz različite oblike — od fizičkih i direktnih pritisaka poput dolazaka pred redakcije, dovikivanja, fotografisanja na terenu i ometanja tokom izveštavanja, što stvara stalni osećaj neposredne ugroženosti novinara i njihovih porodica. Uporedo sa tim odvija se i digitalno nasilje kroz organizovane hajke na društvenim mrežama, botovske komentare i preteće poruke sa ciljem da se uruši kredibilitet medija. Na sve to nadovezuje se i ekonomsko izgladnjivanje kroz uskraćivanje sredstava na lokalnim konkursima za sufinansiranje i pritiske na oglašivače, kao i pravni pritisci putem SLAPP tužbi sa visokim odštetnim zahtevima koje podnose lokalni moćnici kako bi finansijski iscrpeli redakcije.

Statistika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i izveštaji lokalnih medijskih mreža pokazuju da se metodologija opstrukcije rada novinara godinama usavršava

Pritisci više nisu samo sporadični incidenti, već sistemski model ponašanja:

Tip pritiska	Manifestacija na lokalnom nivou	Uticaj na rad redakcije
Fizički i direktni pritisci	Dolasci ispred redakcija, dovikivanje, fotografisanje novinara na terenu, ometanje tokom izveštavanja.	Stvaranje osećaja neposredne fizičke ugroženosti i straha kod članova porodice novinara.
Digitalno nasilje i kampanje	Organizovane hajke na društvenim mrežama, botovski komentari, pretetničke poruke u inboxu.	Svesno urušavanje ugleda i kredibiliteta medija u lokalnoj zajednici.
Ekonomsko izgladnjivanje	Potpuno uskraćivanje sredstava na konkursima za sufinansiranje projekata, pritisak na lokalne privatnike da se ne oglašavaju.	Ugrožavanje egzistencije redakcije i smanjenje broja zaposlenih novinara.
Pravni pritisci (SLAPP tužbe)	Neosnovane tužbe sa visokim odštetnim zahtevima koje podnose lokalni moćnici i funkcioneri.	Finansijsko iscrpljivanje i oduzimanje vremena potrebnog za istraživački rad.

I pored izgrađene sposobnost pojedinca, grupe ili organizacije da se oporavi, prilagodi i nastavi funkcionisanje nakon pretrpljenog stresa, traume, nepravde ili teških okolnosti i striktne primene bezbednosnih protokola, dugotrajna izloženost stresu i pretnjama ostavlja dalekosežne posledice na medijsku scenu Srbije. Kada profesionalizam postane povod za napad, a interni protokoli jedini štit, novinarstvo prestaje da bude samo profesija i postaje svakodnevni čin lične i profesionalne hrabrosti.

Redakcija JUGpressa