BUJANOVAC

Zašto su novinari u lokalnim redakcijama već oguglali na pretnje i pritiske koje dobijaju svakodnevnom pitamo Jeton Ismaili, glavnog i odgovornog urednik bujanovčkog portala na albanskom jeziku Folonline.

“Niko od novinara u lokalnim redakcijama više ne obraća pažnju na pretnje i pritiske jer je to postalo uobičajeno”, “, kaže Ismaili.

Dodaje da šretnje zavise i od vrste događaja s akog novinari izveštavaju.

 “Ako je u pitanju, recimo, neka objava koja ima vezi sa politikom, onda ima tendencija da se novinar proglašava da je pristrasan, da navija na jednu stranu. I odmah imamo tu takozvanu suparničku stranu od političke grupacije koja targetira te novinare da su podložni politici i tako dalje”, objašnjava Ismaili. 

 Digitalna bezbednost

Dodaje da više pažnje treba usmeriti na digitalnu bezbednost novinara u lokalnim redakcijama.

“Tu bih, pre svega, više obratio pažnju na digitalnu bezbednost, nego na onu fizičku. Mada i ova fizička nije van dometa, pogotovo kad se radi o nekim javnim skupovima i još nekim događajima”, obajšnjava Ismaili.

Kaže da “pošto u Bujanovcu nije bilo mnogo protesta kao u ostalim gradovima Srbije, nema tih incidenta ili događaja gde su, možda, umešene same vlasti u vidu policiji i tako dalje”.

“Ali vidim po društvenim mrežima da ljudi koji podržavaju proteste i ostavala zbivanja vezena za vlast u Srbiji, često su meta targetiranja od strane centralnih vlasti i koji imaju ogranke na lokalu”, dodao je Ismaili.

.

Putamo ga da li je svejedno kada novinar kome se preti, a i sma je imao takve probleme, izađe na ulicu i kako sve to utiče na njegovu porodicu?

” Naravno da nije svejedno. I na radionici o bezbednosti novinara, koja je održana u Bujanovcu, jedan kolega je to veomo dobro rekao. Nije stvar u pojedincu koji upućuje te pretnje, nego oni ostali koji čitaju to. I onda postaješ meta i tim ostalima koji imaju neke neizmirene računa s tobom. Ili ti uopšte ne poznaju. Tako da to uopšte nije lagodno, nego je to neka vrsta pritiska koju osećaš u sebi i to se odražava na daljnji rad ali i na porodicu”, objasnio je Ismaili.

 Upozorava da je “postalo normalno i poželjno da se novinari napadaju”.

“Na žalost, stvorila se takva klima, pogotovo u poslednje dve godine”. dodao je on.

“Recimo, napadaju te neki redari koji nemaju veze i koji su u stvari tu da obezbede događaj, policija koja je, pre svega, zadužena da štiti ne samo novinare, nego sve učesnike nekih skupova. Onda i sami građani, negde iz takvog ugla, smatraju da to je sasvim normalna pojava i treba da se obračunava s nama, novinarama. I da sav taj bes, koji imaju zbog društvenih tokova, ispoljavaju na nas”, konstatuje Ismaili..

Digitalne pretnje medijima u Buanovcu

Naravno, nismo pošteđeni ni digitalih pretnji ali, za razliku od ostalih tema Srbije, ovde je manje prisutno to digitalno nasilje nad novinarima, kaže Ismaili.

” Pošto mi, uglavnom, objavljujemo sadržaje na albanskom jeziku, tako da naše ciljna publika, uglavnom, zbivanja u Beogradu smatra kao neki međusobni obračun među političkim akterima na centralnom nivou vlasti, a ne na lokalu gde su i albanske političke grupacije, nismo toliko izloženi tim pretnjama”, dodao je Ismaili.

Ovaj prilog je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog dokumenta isključivo je odgovorna Regionalna informativna agencija JUGpress i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“

Ovaj projekat „ Bezbedni lokalni novinari u digitalno doba “ je podržan u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.