VLASOTINCE

Ni posle proteklih dvomesečnih zimskih dana pomaka nema. Meštani sela Dadinca još uvek su na barikadama rešeni, čak, kako rekoše da i po ceni života brane svoju Rupsku reku. Za to vreme, one državne institucije koje su zadužene da u ovakvim prilikama reaguju i problem reše, još uvek ćute i ne oglašavaju se. A vreme prolazi i ljudi, kao najveći državni resurs, se smrzavaju i ne žele ni za pedalj da popušte.

Poruke podrške Dadinčanima stižu sa svih strana sveta, a snažnu podršku dobili su i od strane gostiju koji su u svojim krajevima imali slične muke i probleme. U večernjim satima, u petak, kad se podosta zamračilo ispred barikade u sredini sela stigli su predstavnici „Kolacija za zaštitu rijeka Bosne i Hercegovine“ i predstavnici udruženja „Forca“ iz Požege. Domaćini su ih srdačno dočekali, a predsednik mesne zajednice Dadinca, Goran Stojiljković tim povodom je rekao:

– Želimo vam toplu dobrodošlicu i mnogo vam hvala na podršci koju nam pružate. Sam vaš dolazak u naše selo, za sve nas znači mnogo, jer će te se na licu mesta uveriti koje su nas muke snašle. Vatra koja gori i njen plamen koji svetli cele noći za nas su svetli putokaz i svetionik naše borbe u kojoj nećemo odstupiti, jer to je zavet svih nas Dadinčana da našu reku moramo odbraniti svim sredstvima koja su nam na raspolaganju. Najbolje bi bilo da Ministarstvo građevine po hitnom postupku donese rešenje, što je i najpravednije, o zabrani izgradnje treće minihidroelektrane na Rupskoj reci.

Kada je kombi stigao neposredno pred barikadama i vatre koja je obasjavala dobar deo samog sela, pojavilo se u mraku više mladih žena sa uzdignutim pesnicama i porukom da u ovakvim situacijama nema odstupanja ni predaje. Jer borba za vodu je i borba za život.

Na improvizovanoj Konferenciji za novinare, mnogobrojnim meštanima sela obratili su se: Saša Mladenović iz „Bitka za Vlasinu“, Iva Marković, „Inicijativa pravo na vodu Beograd”, Amela Zukan, Ekološko društvo „Bistro-Hrabre žene Kruščice” Bosna i Hercegovina, Lejla Kusturica Fondacija za društvene promene – ACT Bosna i Hercegovina i Bojana Minović, „Sačuvajmo planinske reke” iz Kraljeva.

– Od silnih ekoloških problema do javnosti teško stiže i vapaj planinskih reka, ali mi ih sigurno nećemo zaboraviti. Borimo se institucionalno već godinama, a blokade i protesti su nužna posledica ćutanja i neodgovornosti tih institucija. Pored odgovornosti pred zakonom, moramo da apelujemo i na odgovornost pred narodom koji na svojoj koži oseća bezočno gaženje javnih dobara privatnim interesom, za šta su male hidroelektrane klasičan primer – rekla je Iva Marković, iz Inicijative „Pravo na vodu”.

Amela Zukan, iz „Hrabre žene Kruščca”, jedna je od hrabrih žena koje su pravi primer i putokaz kako se štiti životna sredina i reke kazala je:

 – Našu rijeku Kruščicu čuvale smo 505 dana, dan i noć, i po suncu, i po kiši, i po snijegu, ne gledajući je li radni dan ili neradni dan. Specijalne policijske snage su nas pretukle, ali nismo odustale. I sve bi smo opet. Zaustavile smo male hidroelektrane, a na korak smo do konačne pobede. Voda je život, borimo se za svu našu dijecu i zajedničku budućnost, i ovdje smo jer nas rijeke spajaju i udružuju u našoj solidarnoj borbi.

Prisutnima se obratila i Lejla Kusturica iz Fondacije ACT, koja je, između ostalog, rekla:

– Na žalost u cijeloj regiji moramo da „otimamo” vodu, zemlju, šume od korumpiranih političara i od pohlepnih investitora. Obični ljudi su prinuđeni da tijelima sprječavaju privatizaciju zajedničkih dobara. Ovo je jedna borba i ljudi imaju šansu samo ako se udruže u komšiluku, selu, gradu i regiji. Zato smo tu, da iskažemo solidarnost sa čuvarima rijeka i pravde u Srbiji i da prenesemo pozdrave od ekoloških aktivista iz cijele Bosne i Hercegovine.

Vlasotinčanin Petar Ilić sa svojim prijateljima „Bitka za Vlasinu” uistinu se svojski bije da se sačuva životna sredina u vlasotinačkoj opštini, a u prvom redu sve reke u ovom kraju. Veoma je zahvalan sagovornik i o svemu ovome sa puno argumenata govori:

– Lokalno stanovništvo se izgradnji svih MHE na Rupskoj reci glasno protivi još od 2014.godine, jer iz ove reke pijaća voda životno je važna za 15.000 stanovnika iz leskovačke i vlasotinačke opštine. U početku sa manje, ali u poslednje dve-tri godine sa znatno više uspeha. Lokalna samouprava je pod pritiskom građana 2019. godine, donela odluku o tome da će male hidrocentrale izbaciti iz Prostornog plana i to nije ispoštovala, da bi 2021.godine na inicijativu „Bitke za Vlasinu”, Skupština opštine izglasala Odluku o zabrani gradnje derivacionih MHE. Nažalost, investitor koji želi da gradi MHE „Besko”, ušao je u proceduru izdavanja dozvole pre ove Odluke lokalnog parlamenta.-

Zavod za zaštitu prirode procenjuje da bi, ako se izgradi i MHE „Besko“, tri četvrtine vode iz ove nekada kristalno čiste reke zauzeli hidrotehnički objekti. Dadinčani i aktivistička udruženja koja im pružaju podršku, „Bitka za Vlasinu” i „Pravo na vodu”, su odlučni u tome da takav scenario ne dozvole, iako su ih institucije do nedavno ignorisale. Konačno, pre nekoliko nedelja Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je pokrenulo postupak preispitivanja građevinske dozvole, za koju postoje jasni dokazi da je pravno neadekvatna.

U inicijativi „Bitka za Vlasinu” kažu da Opoština Vlasotince nastavlja sa opstruktivnim i manipulativnim delovanjem po pitanju iznošenja svog stava u vezi celokupne procedure izdavanja dozvole MHE „Besko”. Krajnje neodgovorno, kršeći Statut i Zakon o lokalnoj samoupravi, Opštinsko veće ne saopštava odluku sopstvene komisije koja je preispitivala ovaj slučaj. Uprkos brojnim dokazima, predsednik opštine Bratislav Petrović, ne pokreće proceduru protiv načelnika Opštinske uprave Marjana Stankovića i odgovornih u Odeljenju za urbanizam zbog brojnih zakonskih neregularnosti u postupku izdavanja i izmene građevinske dozvole investitoru „Water Green Energy” za MHE „Besko”.

-Po oprobanom receptu, rukovodstvo Opštine Vlasotince pokušava da prikrije sopstvenu odgovornost, iščekujući odluku Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu odgovornost, i njihovih inspekcijskih službi. Takvo kukavičko ponašanje nadležnih u lokalnoj samoupravi nikako nas neće pokolebati da zajedno sa meštanima Dadinca i svim našim prijateljima iz brojnih udruženja širom zemlje i regiona nastavimo našu zajedničku borbu istitucionalnim i svim vaninstitucionalnim sredstvima kako bi sačuvali Rupsku reku od beskrupuloznih i pohlepih uzurpatora – gotovo u jednom dahu govori aktivista Petar Ilić.

I pored svih muka

ZAIGRALO SE KOLO OKO VATRE

Uz svu muku i probleme koji ih muče Dadinčane ne napušta optimizam i nada da će odbraniti svoju reku. Zato i ne čudi što se zapevala pesma „Zapevala sojka ptica misli zora je…” i zaigralo kolo uz zvuke ovdašnjeg harmonikaša Zorana Čamca. A ko će prvi u kolo, nego uvek prisutna na barikdama Snežana Milić.

– Da se ugrejemo u kolu i opustimo malo. A mogli smo ovde da vežbamo kao, u nekadašnja vremena, naša folklorna grupa. –

Gostoljubivi Dadinčani

PEČENI KROMPIR, VRUĆA BANICA, OBLANDE…

Dok dežuraju na barikadama Dadinčani, a i mnogi iz komšijskih sela imaju priliku da zameze i popiju dobro dadinačko vino i rakiju i koje je u podrumima svih ovdašnjih domaćina. A nešto i da prezalogaje.

– Na meniju ovo veče imamo pečeni krompir iz ognjišta gde se grejemo. Tu su još i oblande, kiflice i vruća banica od sučenih kora, koju je moja majka spremila. Ravna joj nema u selu, a i šire kada je u pitanju sukana banica – kaže Dragiša Milić, apsolvent na Šumarskom fakultetu, a uz to i odličan fudbaler pred kojim je blistava fudbalska karijera.