BEOGRAD – BRISEL
Srbija je i tokom prve polovine 2026. godine imala najniži nivo usklađenosti sa spoljnom politikom Evropske unije među državama kandidatima koje aktivno vode pristupne pregovore, sa oko 60 odsto saglasnosti sa deklaracijama i merama EU, pokazuje najnovija analiza ISAC fonda koju je preneo portal Savremena politika.
Prema podacima analize, od 1. januara do 30. juna 2026. godine Evropska unija usvojila je ukupno 60 deklaracija kojima je pozvala zemlje kandidate i partnerske države da se pridruže njenim stavovima. Srbija je podržala 36 tih deklaracija i pratećih mera, dok se sa 24 nije usaglasila.
Iako je tokom 2025. godine zabeležen prividan napredak, kada je nivo usklađenosti dostigao 67 odsto, taj procenat je u narednom periodu ponovo smanjen. Niži nivo saglasnosti od Srbije imaju samo Turska i Gruzija.
Istovremeno, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Ukrajina imale su stoprocentnu usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok je kod Moldavije taj procenat iznosio 90 odsto.
Kao i prethodnih godina, Beograd je najčešće odbijao da podrži deklaracije i mere koje su direktno ili indirektno povezane sa Rusijom i Kinom, uključujući one koje se odnose na njihove građane, kompanije, institucije ili interese.
U ISAC fondu navode da se jedan od glavnih razloga za takav stav odnosi na pitanje Kosova i Metohije, budući da Srbija i dalje računa na podršku Moskve i Pekinga u međunarodnim organizacijama, posebno u Ujedinjenim nacijama.
Pored toga, Srbija se nije pridružila ni određenom broju drugih deklaracija i mera, iako su one u velikoj meri povezane sa Rusijom, Kinom ili ratom u Ukrajini.
Sa druge strane, Srbija je podržala deklaracije EU koje uključuju restriktivne mere protiv pojedinaca i organizacija povezanih sa različitim državama i kriznim područjima, među kojima su Haiti, Mali, Severna Koreja, Sudan, Gvatemala, Venecuela, Mjanmar, Tunis, Sirija, Iran, ukrajinske teritorije pod ruskom okupacijom, bivše ukrajinsko rukovodstvo, kao i mere u okviru Globalnog režima sankcija EU za ljudska prava i borbe protiv terorizma.
Kada je reč o političkim deklaracijama koje ne podrazumevaju uvođenje sankcija, Srbija se usaglasila sa stavovima EU koji su se odnosili na obeležavanje međunarodnih datuma, odnose Avganistana i Pakistana, situaciju u Iranu, Izraelu i Libanu, stanje u Sudanu, predsedničke izbore u Jermeniji, situaciju u Mjanmaru, razvoj događaja na Bliskom istoku, kao i prekid vatre između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, navodi ISAC fond.
(Kraj) AS/FN