LESKOVAC

Biblioteka ‘’Radoje Domanović’’ je, uz podršku Odeljenja za razvoj i unapređenje bibliotečke delatnosti i Odeljenja nabavke i obrade Narodne biblioteke Srbije, danas organizovala jedno u nizu stručnih usavršavanja u oblasti informacionih tehnologija. Bibliotekari sa teritorije Jablaničkog okruga, edukovali su se za prelazak na novi računarski sistem za katalogizaciju knjiga I ostale gradje.

Pretraživač Google zovu najvećom bibliotekom na svetu , koja nudi milione informacija. Ukoliko iste nisu, po bilo kom parametru sredjene I složene, tražilac bi vrlo lako mogao da zaluta. Zato su programi za katalogizaciju knjiga i ostale bibliotečke gradje, važni koliko i obučenost onih koji podacima hrane pretraživače, kaže Milorad Vučković iz VBS sistema Narodne biblioteke Srbije.

–          Mi smo zaduženi za nacionalni korpus. Kada to završimo, možemo da konkurišemo za ulazak u svetsku bazu, gde ćemo se pridružiji desetinama država koje imaju sredjene podatke. Ovo je prvi korak i danas učimo katalogizaciju na osnovu ličnih imena autora, koju treba da dopunimo sa imenima izdavača, geografskim  I predmetnim odrednicama I tako dalje.

To je, kaže Vučković ogroman posao, a Srbija ozbiljno kaska za Evropom I svetom:

–          Zato sam danas ovde, jer u sistemu katalogizacije Republike Srbije je 1.4oo bibliotekara, od kojih je preko 8oo katalogizatora. Sve njih treba što pre obučiti. Juče sam ministru kulture rekao da je ovo najorganizovaniji sistem, kakvog nema ni u prosveti , ni u zdravstvu, ni u policiji. On je organizovan sa svih aspekata I pruža priliku I najmanjim bibliotekama da se istaknu, ako imaju vredne I obučene ljude.

U oblasti bibliotekarstva, katalogizacija je isto što I gradnja koridora, uvodjenje struje, vode I ostalih mreža u gradjevinarstvu. Tek kad se to uradi, dolazi infrastruktura, moteli, prodavnice, benzinske pumpe I ostali sadržaji, kojih bez saobraćajnih veza nema, dodaje Vučković, otkrivajući da je ministra kulture upoznao sa problemom pojave mnogobrojnih ‘’prodavaca magle’’, koji nisu ni IT inženjeri, ni bibliotekari, a rade ovaj posao. Pravi školovani stručnjaci beže od bibliotekarstva, kao slabo plaćenog, pa ako hoćemo da hvatamo korak sa svetom, moramo imati stalne programere, naglašava on.

Biblioteku treba vratiti u sistem obrazovanja, najpre u osnovnu školu, a potom I u srednjuI na fakultet. Danas možete da završite studije, a da tokom čitavog školovanja ne udjete u biblioteku. Mi ove ustanove kulture zamišljamo malo drugačije, ističe Vučković:

–          Potrebna je debela reforma i bibliotekarstva, ali I obrazovanja.Naša čitaonica u Narodnoj biblioteci je kao aerodrom. Dnevno kroz nju prodje hiljadu ljudi. Mladi ljudi hoće da uče zajedno, ali im to treba omogućiti. Hoće da se druže, da imaju pauzu. Moderne biblioteke imaju restorane, teretane, tuševe, dečja obdaništa, za one koji treba da uče, a nemaju gde da ostave decu. Ona tek treba da zauzme pravo mesto u našem društvu I našim životima.

Seminar o novim programima za katalogizaciju knjiga I bibliotečke gradje, finansira se sredstvima iz lokalnog I republičkog budžeta.