LESKOVAC

U Narodnom pozorištu, pred polupraznom salom, naročito u prvim redovima, dodelom priznanja završen je 19. leskovački internacionalni festival filmske režije (LIFFE). Najpre je uručena nagrada „Otisak Gorana Paskaljević“, koju je Umetnički savet i Odbor LIFFE, zajedno sa Kristinom Paskaljević, suprugom proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića, za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu, dodelio Ivani Mladenović, za autentičan autorski izraz, izgrađen filmski jezik i stvaralaštvo koje, kroz originalno i neposredno sagledavanje stvarnosti, afirmiše čovekoljublje, razumevanje i toleranciju, uz ocenu da u njenim filmovima prepoznajemo posebnu senzibilnost prema čoveku i njegovoj svakodnevici, kao i hrabrost da se složene društvene i lične teme sagledaju bez pojednostavljivanja i stereotipa. Svojim radom Ivana Mladenović potvrđuje vrednosti koje su obeležile stvaralaštvo Gorana Paskaljevića – veru u film kao prostor susreta, empatije i razumevanja među ljudima.
„Ovo je ogromna čast za mene, a prethodnih dana sam imala prilike da dosta razmišljam o tome kako je jugoslovenski film i filmovi Gorana Paskaljevića uticali na moj dosadašnji rad“ rekla je Mladenovićeva zahvaljujući na nagradi.
„To jesu plemeniti filmovi, puni empatije, koji pričaju o ljudima koje oblikuje društveni sistem, ali to su prvenstveno neverovatno hrabri filmovi i to su filmovi na koje mi danas gledamo kao na naučnu fantastiku i što se tiče produkcione i tematske priče. Da bi se s tim nastavilo neophodna je podrška društva, sistema i države, a ja se nadam da će ova nagrada biti u rukama mnogih reditelja i rediteljki.“
Nagradu „Zlatna nit“ – Grand-prix za najbolju režiju u glavnom takmičarskom programu dodeljena je Nikoli Ležaiću za film „Kako je ovde tako zeleno?“ U obrazloženju za nagradu žirija se kaže: U svom filmu „Kako je ovde tako zeleno“ Nikola Ležaić pretvara jednu sasvim običnu ličnu situaciju, koja bi lako mogla skliznuti u banalnost, u gotovo metafizičku raspravu o dilemama prostora bivše Jugoslavije, sagledanim kroz iskustvo čoveka koji prelazi u srednje godine. To postiže izuzetnim osećajem za realizam i upotrebom minimalnih filmskih izražajnih sredstava. Izvanredan osećaj za ritam i trajanje dugih kadrova, audiovizuelna atmosfera i režija odlične glumačke postave rezultiraju filmskim iskustvom kakvo se retko viđa u ovom regionu.
„Ovo je divan prilika da se Leskovac upozna sa našim filmom koji je jedna mala, lična i privatna priča za koju sam verovao da će komunicirati dalje od moje porodice, jer sam na neki način bio siguran da svako od nas, čak i kada nema iskustva ima iskustvo porodice i nekih nerazrešenih porodičnih odnosa koje nosi sa sobom i da će svako tu moći da se nađe“ poručio je u video obraćanju dobitnik Nikola Ležajić. 
U selekciji Poseban tretman „Zlatna nit“ – nagrada za najbolju režiju debitantskog filma pripala je Stefanu Đorđeviću za film „Vetre, pričaj sa mnom“. Obrazloženje žirija glasi: Film pokazuje izuzetno samouveren i istančan rediteljski izraz, stvarajući intiman filmski svet koji je duboko ličan, a istovremeno univerzalno blizak. Sa velikom preciznošću, reditelj uspostavlja ravnotežu između tišine, emocije i vizuelnog jezika, dopuštajući likovima i njihovim unutrašnjim svetovima da se prirodno razvijaju. Posebno nas je impresionirala emocionalna iskrenost filma i način na koji lično iskustvo prerasta u snažnu i uverljivu filmsku formu. Nagrada se dodeljuje i zbog zrelosti, hrabrosti i prepoznatljivog rediteljskog izraza.
„Ja sam ovde delom i kao domaćin, jer mi je tata iz sela Brejanovca. Kada mi je mama otišla, pribegavao sam prostorima koji isceljuju, pa sam samim tim bio i u Leskovcu. Leskovac mi je jedna od inspiracija i pre svega bih se zahvalio Jordanki i Blagoju Petrović, kod kojih sam sedeo u razmišljao o filmu. Pre 15 godina imali smo jednu divnu generaciju reditelja koji su 15 godina kasnije uspeli d anaprave svoj drugi film i koji su se nekako suočili sa onim, ako se sećate, nula dinara za kulturu. Mi se danas susrećemo sa sličnom situacijom i ja se nadam da će se ovo čekajući Godoa pretvoriti u dočekajući studente“ rekao je u svom obraćanju Stefan Đorđević.
Specijalno priznanje za dizajn zvuka dodeljeno je Miroslavu Chaloupki za film „DJ Ahmet“ Georgi M. Unkovskog. Obrazloženje žirija: Miroslav Chaloupka stvara zvučni pejzaž koji postaje jedan od nosećih stubova narativa. Vešto preplitanje ruralnih ambijenata makedonskog sela sa prodornim tehno ritmovima pokreće priču i daje joj dodatnu dinamiku. Prelazak od bogatih objektivnih zvučnih slika ka subjektivnim pejzažima pojedinačnih likova uvodi gledaoca u njihovu intimu i doprinosi tome da se sa njima poistoveti. Nagrada mu se dodeljuje i za njegov bogat i promišljen koncept zvuka i njegovo izuzetno sprovođenje.
Specijalno priznanje za produkciju: „Sigurno mesto (A Safe place)“, producenti: Tudor Giurgiu, Oana Giurgiu, Bogdan Craciun. Obrazloženje žirija: Film se izdvojio snagom i zaokruženošću produkcije, koja sa velikom pažnjom i preciznošću služi priči. Svaki element filmskog stvaralaštva promišljeno je oblikovan i doprinosi atmosferi filma i njegovom emocionalnom dejstvu. Posebno cenimo način na koji produkcija gradi snažan filmski svet, a istovremeno ostaje čvrsto povezana sa likovima i njihovim iskustvom. Ovo je film čije produkcijske vrednosti podržavaju, a ne potiskuju njegovu umetničku viziju. 
Dodeljeno je i specijalno priznanje direktoru fotografije Đorđu Stojiljkoviću za film „Obraz“ Nikole Vukčevića. Obrazloženje žirija: Direktor fotografije Đorđe Stojiljković u filmu Obraz stvara dosledno mračan vizuelni doživljaj u kojem kamera nije samo posmatrač, već i kreator moralnih dilema koje proističu iz priče filma. Igrajući se svetlom i senkom u skučenim enterijerima, on gradi klaustrofobičnu atmosferu koja se ne gubi u prostranstvima fascinantnih crnogorskih eksterijera. Ovakav dosledan vizuelni koncept, gotovo bajkovitih razmera, retko se sreće u regionalnoj kinematografiji, zbog čega mu žiri dodeljuje Specijalno priznanje za direktora fotografije.
Crnogorski reditelj Nikola Vukčević je zvanično zatvorio festival, ocenivši pritom da je prrogram selekcija bio sjajan.
„Svi mi sa Balkana, ne samo laureati, koji su dosta emotivno govorili o prolaznosti, trajanju i godinama uloženim u filmove, svi znamo dve stvari, a to je da se naše priče sastoje od nečega što se zove „herojev put“. To je okosnica elemenata dramaturgije, ali tog herojevog puta ne bi bilo bez svih naših ekipa, naših porodica, neću reći i produkcija, jer naše porodice u najvećoj meri stoje iza naših filmova. I „herojev put“ je nešto kako naše ekipe na Balkanu pričaju svoje filmove o svojim herojima. Ja sam vrlo ponosan na film „Obraz“ jer smo osam godina bez kompromisa uložili u priču o drugom i drugačijem. Naš film kominicira sa istorijom i nadam se da ćemo relativno brzo prisustvovati kraju tih nekakvih istorijskih okolnosti raspada naše divne i velike bivše zemlje, jer sve stvari koje se dešavaju na Balkanu nekako se pretapaju iz jedne republike u drugu, iz jedne države u drugu. Želim vam ljubav, zajedništvo, razumevanje i puno dijaloga sa obrazom.“

I.S.