Umesto govora mržnje, više tolerancije prema LGBTpopulaciji

NIŠ

Koliko smo tolerantno društvo i razumemo li osobe drugačijih seksualnih opredeljenja i nacionalnosti.

O tome se danas razgovaralo na Pravnom fakultetu na kome je održana održana panel diskusija o toleranciji i razumevanju, koju je organizavao Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM.

„Govor mržnje su dela motivisana prema ličnim svojstvima određene grupe ljudi. One mogu da budu fizičkog karaktera, prekršajnog, krivičnog, mogu biti imovinskog karaktera, ako uništavate nečiju imovinu zato što ne podnosti njegovu nacionalnu pripadnost, recimo. Ozbiljan problem je zapaljivi, odnosno, hušhački govor. On dolazi u vreme društvenih tenzija od strane onih koji su vodeći, kreatori javnog mnjenja, politički ili verski lideri, popularni likovi iz javnog života. Zapaljivog govora je sve menja, sve je manje poslanika koji su, do pre par godina, vrlo negativno izražavali svoje stavove i stavove mržnje, ja to nisam primetila prethnodnih godinu dana. To, međutim, ne znači da je takvog govora sve manje. Mržnje više nema u javnom govoru Srbije, ali to ne znači da više ne postoji“ – rekla je Zorica Mršević, naučna savetnica u Institutu za društvene nauke.

Dodala je da su naši zakoni dobri, ali da ljudi koji ih sprovode nisu na nivou da ih shvate. Kao pravnica, zakone ne bi menjala, jer imaju jedan evropski nivo zaštite, ali bi promenila praksu, jer se u praksi ništa ne sprovodi.

Dragoslava Barzut, predsednica udruženja „Da se zna!“ rekla je upoznata sa konkretnim slučajevima ovog problema.

„ Mi evidentiramo i dokumentujemo zločine iz mržnje, govora mržnje i diskriminacije prema LGBT ljudima na teritoriji R.Srbije. Trenutno imamo 29 evidentiranih slučajeva, od tih 29 samo je 10% prijavljen nadležnim institucijama. To govori da LGBT osobe nemaju dovoljno poverenja u institucije, jer naša država ne kažnjava nasilnike. LGBT osobe su van sistema, ne postoji razvijena metodologije za borbu protiv govora mržnje i drugih nasilnih dela. Imamo zakone ali ih ne primenjujemo, ne samo u oblasti ljudskih prava LGBT osoba, već je to generalni problem, a to je nešto protiv čega se zajedno moramo boriti“ – rekla je Dragoslava Barzut iz Udruženja “Da se zna”

Zakon o zločinu iz mržnje postoji od 2013. Godine. Ali on se ne primenjuje, čulo de danas . Bar do sada ni jedan slučaj nije dobio sudski epilog. Primena zakona I afirmativni govor popravio bi odnos prema različitostima, tačnije prema LGBT populaciji, kažu iz Instituta za društvene nauke.

Okrugli sto se održava u okviru projekta “Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu” koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške, a sprovodi Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare