U svetu se za 30 godina udvostručio broj ljudi koji imaju hipertenziju

BRISEL

Više od 1,2 milijarde ljudi u svetu živi s hipertenzijom, duplo više nego pre 30 godina, pokazuje studija koju je nedavno objavio medicinski časopis Lanset.

Visok krvni pritisak direktno je povezan sa više od 8,5 miliona smrti svake godine i glavni je faktor rizika za moždani udar, ishemijsku bolest srca, druge vaskularne bolesti i bubrežne bolesti.

Snižavanje krvnog pritiska može da smanji broj srčanih udara za četvrtinu i gotovo prepolovi broj slučajeva srčane insuficijencije i moždanih udara.

Smatra se da je tu bolest “jednostavno” utvrditi i da se relativno lako leči jeftinim lekovima kako bi se sprečili ozbiljniji zdravstveni problemi. Ipak, broj ljudi koji boluje od hipertenzije se povećava.

Pored toga, gotovo polovina ljudi koja je tokom 2019. godine imala hipertenziju nije bila svesna toga. Polovina od onih kojima je dijagnostikovana hipertenzija nije primala terapiju.

U celom svetu, krvni pritisak je kontrolisan kod manje od jedne od četiri žene i jednog od pet muškaraca s hipertenzijom.

“Uprkos medicinskom i farmakološkom napretku prethodnih decenija, globalni napredak u upravljanju hipertenzijom bio je spor, a većina ljudi s hipertenzijom ostaje nelečena, s velikim nedostacima u srednje i slabo razvijenim zemljama”, izjavio je autor studije Mažid Ezati sa britanskog univerziteta Imperial College London.

U Evropi je stopa obolelih od hipertenzije visoka u centralnim i istočnim zemljama kao što su Mađarska, Poljska i Hrvatska. Istraživanje je pokazalo da u tim zemljama, kao i u Litvaniji, Beloursiji i Rumuniji, više od polovine žena ima visok krvni pritisak.

S druge strane, u zemaljama zapadne Evrope, među kojima su Švajcarska, Velika Britanija i Španija, procenat stanovnika koji imaju hipertenziju je na najnižem zabeleženom nivou. U tim zemljama je takođe najniža stopa hipertenzije kod žena, manje od 24%.

“Globalna rasprostranjenost i stopa kontrole bolesti od približno 20% treba da budu upozorenje da ćemo se s kardiovaskularnim bolestima boriti još mnogo godina, posebno ako nastavimo ovako”, izjavila je Klara Čao sa Univerziteta u Sidneju.

Dodala je da su hitno potrebni transformacija i inovativni pristupi smanjenju posledica hipertenzije i bolje strategije za povećanje dijagnoza.

Čao je naglasila važnost korišćenja prednosti digitalne transformacije, kao što su daljinski monitoring pacijenta, praćenje krvnog pritiska kod kuće, podsetnici putem tekstualnih poruka i druge digitalne zdravstvene intervencije u cilju podsticanja zdravog ponašanja i kontrole krvnog pritiska.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare