LESKOVAC

Kada pogledate zvanične podatke gradskih vlasti u Leskovcu, finansijska slika socijalne zaštite deluje ohrabrujuće. Za projekte u ovoj oblasti u 2026. godini iz gradske kase opredeljeno je 36,7 miliona dinara, oko 2,3 miliona više nego lane. Više od tri petine tog novca usmereno je direktno na udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom (OSI).

Međutim, kada iz opštinskih kancelarija siđete na leskovačke ulice, milionske cifre gube svoj sjaj. Sudarate se sa nepravilno izgrađenim rampama koje pod strmim nagibom vode „ni u šta”, gradskim autobusima u koje korisnik kolica ne može ni da kroči, trotoarima blokiranim nepropisno parkiranim automobilima koji prolaznike primoravaju na opasno kretanje kolovozom, semaforima koji nemaju zvučni signal za slepe i slabovide osobe i taktilnim stazama na koje čak i policija parkira automobile.

Poseban kuriozitet je taktilna staza od 45 koraka na preskupo plačenom gradskom trgu koja vodi-nigde.

Ipak, najveći, nevidljeni apsurd leži u samom sistemu finansiranja: da bi dobila novac za rad, udruženja svake godine moraju da prežive sistematski „vakuum” od pet do šest meseci, tokom kojih ostaju bez dinara uplaćenih sredstava iz budžeta grada.

Vremenski vakuum: Kako preživeti polovinu godine bez dinara?

Procedura je godinama ista, poput pokvarene ploče. Konkursi se raspisuju i projekti predaju sredinom januara. Komisija zaseda, gleda papire i donosi odluke uglavnom u aprilu. Dok se potpišu ugovori i prođu administrativni lavirinti, prva rata novca na račune udruženja stiže tek krajem maja ili početkom juna.

Postavlja se jednostavno pitanje: od čega udruženja žive, kako plaćaju struju, grejanje i administrativne radnike tokom teških šest meseci na početku svake godine?

Odgovor je kratak, „na mišiće” i iz sopstvenog džepa.

Predrag Jovanović, član MS udruženja Jablaničkog okruga, govori za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress o tome kako izgleda život u tom međuprostoru između predatih papira i uplaćenog novca:

„Uvek se tako čeka. Rok je 15. januar da predamo projekat, dok komisija odradi svoj posao, negde aprila se rezultati pokažu, a uplatu čekamo negde maja ili početkom juna. I taj period mi, što bi se reklo, na mišiće nekako izguramo. Ili iz svojih sopstvenih sredstava, ili iz naših ‘zarađenih’ sredstava, to su kreativne radionice, predmeti koje izrađujemo, pa prodajemo na nekim manifestacijama, pa eto…”

Dodatni problem je što udruženja u Leskovcu nemaju nikakve subvencije za komunalne troškove. Prostorije moraju da se greju, struja i voda moraju da se plate, a kirija ne čeka gradsku komisiju.

„Nemamo nikakve subvencije za komunalije. Pre sedam ili osam godina bila je neka inicijativa da grad preuzme na sebe plaćanje tih dažbina, da nama da sredstva samo za projekte. Ali, ne znam šta je bilo sa time, mislim da se odustalo od te inicijative,” priseća se Jovanović.

Sve poskupljuje, a projekat nije trajno rešenje

Iako je Grad Leskovac jedan od retkih u Srbiji koji svake godine blago povećava iznos namenjen udruženjima OSI, realnost inflacije i skoka cena konstantno obezvređuje te milione.

„Pa, donekle je dovoljan novac, ali uglavnom je nedovoljan. Ali, mogu i da kažem da je naš grad jedan od retkih gradova u Srbiji koji odvaja neka sredstva za udruženja osoba sa invaliditetom. To znam iz razgovora sa drugim ljudima koji imaju slična udruženja po Srbiji,” ističe Jovanović, ali dodaje i drugačiju stranu medalje:

„Naš grad odvaja sredstva i ona jesu svake godine veća, za neki miliončić, ali su i dalje nedovoljna. Jer, naravno, sve poskupljuje. Poskupljuje struja, poskupljuje voda, poskupljuje stanarina, poskupljuju davanja ljudima koji pomažu rad udruženja.”

Poseban problem jeste sama priroda projektnog finansiranja. Pomoć u kući, dostava toplih obroka, lični pratioci ili prevodioci na znakovni jezik nisu „jednokratni projekti”, to su osnovne životne potrebe koje korisnicima trebaju svih 365 dana u godini, a ne samo onda kada se novac odobri i legne na račun.

Gradski prostor: Minijaturni lavirint prepreka i skupo plaćeni propusti

Dok udruženja krpe budžete prodajom rukotvorina sa kreativnih radionica, njihovi članovi se na ulici svakodnevno bore za elementarno dostojanstvo i bezbednost.

Skupo plaćeni trg bez taktilnih staza: Rekonstrukcija gradskog trga u Leskovcu trajala je godinama i koštala milione evra, ali na toj ogromnoj, novoj pešačkoj površini zaboravljeno je ono osnovno, taktilne staze za slepe i slabovide osobe koja postoji samo u dužini od 45 ljudskih koraka i vodi-nigde. Centar grada je tako postao moderno i skupo, ali za slabovide potpuno neupotrebljivo i dezorijentišuće prostranstvo.

Potpuni izostanak zvučnih signala: Za slepe i slabovide građane Leskovca prelazak ulice predstavlja ruski rulet. Zvučni signali na semaforima na gradskim raskrsnicama uopšte ne postoje, pa je samostalno kretanje gradom praktično onemogućeno.

Automobili na trotoarima i izolacija na selu: Za korisnike invalidskih kolica obična šetnja trotoarom, ili put radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, pretvara se u savladavanje prepreka. Parkirana vozila na trotoarima uobičajena su pojava, pa su osobe sa invaliditetom prinuđene da kolicima silaze na kolovoz i rizikuju živote među automobilima. Gradski i prigradski autobuski prevoz nema niske podove ni funkcionalne rampe, pa su osobe sa invaliditetom, koje žive u okolnim selima, potpuno odsečene od grada.

Zdravstveni sistem pod znakom pitanja: U zdravstvenim ustanovama i dalje hronično nedostaju prilagođene ginekološke stolice, podizni stolovi za pregled i mamografi prilagođeni ženama u kolicima, dok su birokratske procedure za dobijanje ortopedskih pomagala iscrpljujuće i spore.

Suma od 36,7 miliona dinara koju je Grad Leskovac opredelio za socijalu u 2026. godini jeste važna i drži servise u životu. Ali, sve dok se ne reši problem šestomesečnog finansijskog vakuuma, dok se udruženja ne oslobode komunalnih nameta i dok se gradska infrastruktura ne prilagodi svim građanima, ova sredstva ostajaće samo neophodna „prva pomoć” u sistemu kome je potrebna ozbiljna i temeljna reanimacija.

Raspodela sredstava za udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom

Na konkursu Grada Leskovca za projekte iz oblasti socijalne zaštite u 2026. godini ukupno je odobreno 36.708.248 dinara za 44 projekta.

Za 10 udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom (OSI) opredeljeno je ukupno 22.258.248 dinara (60,63% ukupnog budžeta) za realizaciju 20 projekata.

Ovo su pojedinačni iznosi po udruženjima OSI:

• Udruženje distrofičara Jablaničkog okruga: 5.700.000 RSD (3 projekta: Pomoć u kući sa dostavom obroka – 3.300.000; Hrabro sa distrofijom – 1.900.000; Snaga tela i uma – 500.000)
• Udruženje za pomoć MNRO Leskovac: 4.199.248 RSD (3 projekta: Predah smeštaj – 1.999.248; Podrška porodicama – 1.800.000; Živeti kao sav ostali svet – 400.000)
• Organizacija slepih i slabovidih: 3.150.000 RSD (3 projekta: Servis za članstvo – 2.000.000; Videći pratilac – 900.000; Šah je više od igre – 250.000)
• Gradska organizacija gluvih i nagluvih Leskovac: 2.700.000 RSD (3 projekta: Aktivnosti organizacije – 1.500.000; Prevodilački servis – 700.000; Podrška govorno-jezičkog razvoja – 500.000)
• MS udruženje Jablaničkog okruga: 2.300.000 RSD (3 projekta: Kvalitetan život obolelih od MS – 2.000.000; Svaki korak se broji – 150.000; Šahom protiv bolesti – 150.000)
• Udruženje paraplegičara Leskovac: 1.400.000 RSD (1 projekat: Aktivni i snažni)
• Udruženje bubrežnih invalida: 1.200.000 RSD (2 projekta: Zdravlje bubrega za sve – 1.000.000; Živeti za svaki dan – 200.000)
• Udruženje za pomoć osobama ometenim u razvoju „Naš svet”: 859.000 RSD (1 projekat: Podrška za rad i zajedništvo)
• Društvo za cerebralnu i dečju paralizu: 700.000 RSD (1 projekat: Neophodna podrška OSI CDP)

Ekipa JUGpressa

Ova priča je nastala uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans, koji sprovodi Thomson Media. Sadržaj je isključiva odgovornost medija i autora i ne odražava nužno stavove, mišljenje ili vrednosti Evropske unije ili Thomson Media.