NIŠ

U Srbiji se oktobar  obelažava kao Mesec zdrave ishrane. Organizuje se niz manifestacija koje su posvećene zdravlju predškolske i školske dece. “Promenimo budućnost migracija – unapredimo bezbednost hrane i poljoprivredni razvoj” slogan je obeležavanja 16. oktobra – ovogodišnjeg svetskog dana hrane i meseca pravilne ishrane.

Broj predgojazne i gojazne dece rast – rečeno je danas na konferenciji za novinare u Media reform centru organizovanoj povodom svetskog dana hrane.

Svetski dan hrane obeležava se 16. oktobra u Srbiji, po sedamnaesti put. Cilj je da se skrene pažnja javnosti na pravilnu ishranu kao važan deo prevencije hroničnih bolesti.

Prema istraživanju koje je rađeno 2013. godine, 15% dece u Srbiji je predgojazno ili gojazno, a istraživanje koje je rađeno 2014. pokazuje da čak 25% školske dece ima problem sa gojaznošću. Samo jedan posto devojčica I dva posto dečaka ima zdrave životne navike “, kaže dr Olivera Radulović iz Instituta za javno zdravlje Niš.

“Problemi potiču iz porodica jer osnovne životne navike vezane za zdrave stilove života

Najviše dece s viškom kilograma, oko 30 odsto, je u četvrtom je i petom razredu osnovne škole, a u ostalim razredima ih je oko 25 odsto.

Svaki deseti učenik ima visoki krvni pritisak

Ona dodaje da se situacija pogoršava jer se deca ne bave dovoljno fizičkim aktivnostima. Istraživanje sprovedeno medju beogradskim srednjoškolcima pokazalo da se svega polovina dečaka i devojčica svakodnevno bavi nekom fizičkom aktivnošću.

„To istraživanje je takodje pokazalo da je samo jedan odsto devojčica i dva odsto dečaka prihvatilo zdrave životne stilove, odnosno zdravo se hrane, bave se sportom, ne piju i ne puše„, kazala je Olivera Radulović.

Osnovci u Srbiji će, od drugog polugodišta, imati i novi predmet Fizičko i zdravstveno vaspitanje. Cilj je da se deca školskog uzrasta konstantno edukuju o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Istraživanje koje je sprovedeno 2015. pokazalo je da čak 56% osnovaca i 75% srednjoškolaca ne ispunjava minimalni preporučeni obim svakodnevne fizičke aktivnosti.

Pedijatar niškog Doma zdravlja Jadranka Bonić kazala je da uzroke gotovo epidemije gojaznosti medju decom treba tražiti u tome što najmladji sve više vremena provode ispred računara, a sve manje u igri na svežem vazduhu i u tome što veći broj obroka jedu van kuće, a to nije kuvana hrana i sveže voće i povrće, već su to sendviči, slatkiši i grickalice.

„Gojaznost je stanje hroničnog zapaljenja. U tom stanju ni jedan organ deteta ne funkcioniše kao kod deteta koje je zdravo”,  rekla je Bonićeva. Ona je kazala da u niškom Domu zdravlja posto ji savetovalište za trudnice gde u nizu predavanja ima I ono koje se odnosi na promociju dojenja I drži ga specijalista pedijatar.

“Znamo svi da deca koja su na dojenju , koja su na prirodnoj ishrani kasnije su u manjem riziku da kasnije obole od gojaznosti”, rekla je da današnjoj konferenciji za štampu.

U niškom Domu zdravlja postoje radionice I savetovališta za mlade u kojima se radi na  rešavanju problema gojaznosti.  U tu svrhu  deca do 18 gogina koga su gojazna mogu da borave na Zlatiboru, u Čigoti, u kojoj se u cilju očuvanja zdravlja sprovode tretmani za skidanje prekomerne kolaže.

U Srbiji je od 2008. godine u Srbiji je aktuelan projekat prevencije komplikacije gojaznosti.

O kvalitetu ishrane u Nišu se vodi računa I u predškolskim ustanovama.  Kako kaže Svetlana Mitić, direktor predškolske ustanove “Pčelica” u predškolskim ustanovama Niša se deca mogu hraniti I po dijetama “tako da smo svi u predškolskoj ustanovi Pčelica posvećeni tome da se deca zdravo hrane I da imaju sve fizičke aktivnosti koje idu uz zdravu ishranu”, rekla je Mitić.

U skladu sa geslom Svetskog dana hrane “Promenimo budućnost migracija “ konstatovano je da je trećina od 244 miliona sa sela. Njihovim povratkom mogla bi se povećati poljoprivredna proizvodnja a to bi uticalo na smanjenje gladi koja bi trebalo da se iskoreni do 2030.godine.  Ovogodišnji Svetski dan hrane, na globalnom nivou, posvećen je ishrani migranata i smanjenju migracija u svetu. Takođe, jedan od glavnih ciljeva Svetske zdravstvene organizacije je da se radi na smanjenju broja gladnih u svetu.