LESKOVAC
(Novosti)
Radnici kompanije „Jura“ Violeti Petrović (41) koja je na bolovanju zbog operacije dojke i hemoterapije, u sredu je iz kompanije javljeno telefonom „da im više nije potrebna“ i da dođe po svoju dokumentaciju.
„Divno… upravo su me zvali iz ‘Jure’ i rekli da sam dobila otkaz! Nema veze što sam na bolovanju, nema veze što imam karcinom… kažu da idem da mi vrate radnu knjižicu… super… gde je sad premijer… ne tako davno reče baš u leskovačkoj ‘Juri’… radnici imaju pravo da se leče, da budu bolesni, ne mogu da dobiju otkaz ako se razbole…“, napisala je na svojoj Fejsbuk strani, prenose Novosti.
Kako kaže, bila je zdrava žena, aktivni planinar, dok je nije zadesila bolest, kada je otišla na bolovanje 18. septembra, a na operaciju četiri dana kasnije. „Pozvala me je neka žena, koja se predstavila da je iz „Jure“ i rekla da mi je 30. novembra istekao ugovor i da mi ga neće produžiti – nastavlja Violeta. – Bila sam u šoku i pitala da li znaju da imam karcinom i da sam zaista teško bolesna. Hladnim glasom mi je odbrusila da joj je žao i da dođem po svoju dokumentaciju. Htela sam da je pitam kako da dođem kad jedva stojim na nogama, ali je ona već spustila slušalicu,“ priča Violeta.
Ona kaže da se radnici u kompaniji tretiraju kao robovi i da zna da će se javiti neki koji će ih braniti i da je mobing teško dokazati, ali to ne znači da on ne postoji.
Violeta je u „Juri“ radila 18 meseci, i bila je zadovoljna platom koja je bila od 30.000 do 33.000 dinara. Sada je posle tri hemoterapije, čeka od 20. decembra i četvrta.
Problem su sindikati u Srbiji. Oni su ostali isti. Ako znamo da je po preduzećima u Srbiji bilo pronevera, kako u tim preduzećima nismo čuli glas sindikata? Zašto se vlast menjala,loši direktori odlazili, a samo su sindikati ostajali isti? Izbori nisu samo za proveru kredibiliteta vlasti. Treba s vremena na vreme testirati i sindikate kroz njihove izbore. Loš sindikat štiti poslodavca dok pljačka preduzeće koje nije privatno, nego javno. Loš sindikat ne reaguje kad vlasnik eksploatiše radnika koji radi u privatnom preduzeću. Dobar sindikat podržava i direktora javnog preduzeća i štiti poslodavca privatnog preduzeća od neradnika. Bez preduzeća i rada nema posla za budućnost. Jaka preduzeća, jake plate, sigurna budućnost. Socijalna preduzeća bez jake finansijske baze propadaju, pa i najboji radnici zbog bolesnih i nemoćnih, završe na ulici. Mera i zakon su važni. Poslodavac, kako ime kaže, vodi posao, a sindikat treba da reguliše još ponešto, ne samo da ubire članarinu. On mora da razlikuje rad od nerada, nisu svi koji plaćaju članarinu radnici. Neradnici ugrožavaju radnike. Zato postoje preporuke na zapadu, pa se lepo napiše ko je bio kakav radnik u prethodnom prreduzeću, kada traži drugi posao. Zamislite da za nekog napišu da ne radi, da nema kvalifikacije, da je doašao preko veze, da ga na radnom mestu gde ne daje doprinos održava politički brat,da preti direktoru medijima, da poziva inspekciju i piše tužbe da dangubi neko vreme s njim. Ko bi opet zaposlio takvog čoveka? Pa niko.
Divno je što su ovoj ženi produžili ugovor. Podržali su njenu borbu za život. Ali, to je pre svega obaveza institucija, države, grada, sindikata. Yura je svoju obavezu ispoštovala.