Šta je kineska zajednička budućnost na koju se Srbija obavezala ili kako je dug prema Kini porastao 12 puta

BEOGRAD

Koncept takozvane deljene budućnosti postoji od 2013. i deo je političke misli predsednika Sija Đinpinga.

Poput zaljubljenog para, sa sjajem u očima i titravim osmesima na licu, Aleksandar Vučić i Si Đinping obavezali su se na zajedničku budućnost tokom posete kineskog šefa države Beogradu.

Predsednici dve zemlje potpisali su zajednički dokument komplikovanog naziva – Izjavu o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.

Srbija je prva u Evropi pristala da bude deo globalne kineske inicijative koja se zalaže za lepe i teško ostvarive principe poput mira u svetu, zajedničke bezbednosti, ili ravnomernog razvoja različitih regiona na planeti.

Bila je prva u ovom delu Evrope i kada je 2016. potpisala Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu sa Kinom.

„Srbija ima tu ekskluzivnu poziciju i ovo je suštinski pomak u odnosima dve zemlje”, kaže Nenad Stekić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Odluku da se potpiše ovakva izjava koja nije sporazum smatra dobrim diplomatskim rešenjem.

„Kad imate sveobuhvatno strateško partnerstvo ne možete imati više od toga, ali je praksa pokazala da su dve države definitivno razvile odnose u svim sferama”, kaže Stekić.

Ideja zajedničke budućnosti je u stvari koncept multipolarnog sveta – što znači da postoji više centara moći, objašnjava on.


‘Teško osporiva, ali besmislena formula’

Analiza Žana Pjera Kabestana, profesora i višegistraživač Azijskog centra u Parizu

Kina pokušava da ubedi što više zemalja da podrže ovu formulu.

Ona je deo inicijative Sija Đinpinga da unapredi diplomatski uticaj Kine na međunarodnom planu.

Zajednička budućnost za čovečanstvo (…) je neka vrsta sveobuhvatne i teško osporive, ali i besmislene formule kojoj je jedini cilj da izmeri spremnost partnera da se saglase sa Kinom.

Ona je znak simboličkog i diplomatskog usklađivanja koji je važan Pekingu, ali ne toliko i njihovim partnerima.

Oni često upadnu u zamku, ne shvatajući da je to način promovisanja kineske moći i uticaja kojom se jača njena simbolička i retorička moć.

Ujedno je to i strategija da se legitimiše kineski politički sistem i obrišu političke ili ideološke razlike između kineske diktature i ostalih sistema, poput demokratije.

Neke agencije Ujedinjenih nacija, kao i generalni sekretar, bili su među prvima koji su podržali ovu formulu, ali većina zapadnih zemalja odbija da to učini.

Kina se principijelno protivi savezima i više voli „partnerstva” koja postaju „strateška” i „sveobuhvatna”.

Na Srbiju će to prvenstveno uticati kroz bliže političko i ekonomsko partnerstvo sa Kinom koje će je dodatno udaljiti od prijema u EU.

Još je važnije da bi Sporazum o slobodnoj trgovini, koje su obe zemlje potpisale, mogao biti ukinut ulaskom Srbije u EU.

To znači da Srbija nije spremna ili ne žuri da se pridruži EU i radije bi da ostane izvan kao zemlja kandidat, što duže može, bar dok se ne reši pitanje Kosova.


Kako je počelo?

Si Đinping je u Kini, kao i Vučić u Srbiji, na vlasti od 2012. godine.

Tokom njegovih mandata, Kina je postala autoritarnija zemlja koja guši svaku pobunu, kritičare, pa čak i uticajne milijardere i kompanije.

Neki su ga opisali kao „najautoritarnijeg vođu od predsednika Mao Cedunga”.

U međunarodnoj sferi još od 2013. zagovara ideju o zajedničkoj budućnosti, gde se sad i Srbija upisala.

Iako zvuči apstraktno široj publici, to nije nov koncept, već je deo političke misli koju svaki kineski predsednik ima, počev od Mao Cedunga, kaže Stekić, analitičar koji radi u okviru Centra za studije „Pojasa i puta” u Beogradu.

Na nju se nadovezuju i dve zasebne inicijative:Globalna bezbednosna- antiblokovska, jer poziva zemlje da se ne svrstavaju u vojne saveze, poput NATO-a, i Globalna razvojna inicijativa, koja podstiče ravnomerniji razvoj različitih regiona.

„Generalni sekretar UN je razvojnu proglasio inicijativom od opšteg značaja za čitavo čovečanstvo.

„Ona ima nekoliko principa, neki su pomalo čudni – harmonija između ljudi i prirode”, kaže uz osmeh Stekić.

Da je cilj Kine deklarativno bolji i lepši svet, ali bez jasnih uputa kako do njega stići, videlo se i tokom posete Sija Đinpinga Vladimiru Putinu u Moskvi 2013.

Još tada je Si rekao da prijateljstvo Kine i Rusije garantuje „stratešku ravnotežu i mir u svetu”.

Ove dve zemlje, stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, često imaju usaglašene stavove o globalnim pitanjima, a za vlasti u Beogradu je značajno da nisu priznale Kosovo.

Sve tri dele i kritički stav prema NATO savezu.

Kinesko protivljenje Alijansi je posebno istaknuto simboličkim datumom dolaska Sija Đinpinga u Beograd na 25. godišnjicu napada na ambasadu njegove zemlje tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999, kada je poginulo troje kineskih državljana.

Iako je NATO rekao da se radilo o grešci i plaćena je i odšteta, Si Đinping je ponovio da „kineski narod to nikad neće zaboraviti”.

Pre nego što je pristala na zajedničku budućnost sa Kinom, Srbija je od 2017. deo kineske Inicijative Pojas i put, drugog važnog stuba politike Sija Đinpinga.

Iako već okuplja 150 zemalja i vrednost projekata se meri bilijardama dolara, Peking ima još veće planove za novu verziju antičkog kineskog Puta svile, koji bi mogao da bude temelj „globalne zajednice zajedničke budućnosti”, pisao je BBC.

U dva dokumenta objavljena 2022. godine, Kina je rekla da će njen oblik globalizacije biti pravedniji i manje osuđujući od onog koji vode „hegemonične” zapadne sile koje hoće „igru u kojoj niko ne dobija”.

Daleko od traženja dominacije, kako ovu inicijativu vide kritičari, Kina tvrdi da „pomaže drugima da uspeju u potrazi za sopstvenim uspehom”.

Ovaj pekinški eksperiment je moćno oružje za širenje uticaja, ali pitanje je da li svet želi svetski poredak predvođen Kinezima, pisala je BBC novinarka Tesa Vong.

Šta za Kinu znači ideja zajedničke budućnosti?

Ovaj koncept podrazumeva novi tip međunarodnih odnosa, kaže Vang Jivei sa Instituta za međunarodne odnose Renmin univerziteta u Kini.

Za razliku od vojnih saveza, koji su isključivi i podrazumevaju da neka država uđe u zaštitu druge velike sile, kineska inicijativa se tome protivi, objašnjava on za BBC na srpskom.

„Ovo je inkluzivnije i više je vizija novog sveta, nove ere, a ima i konkretnih akcija i planova, šta zemlje koje su deo toga treba da urade u globalnoj sferi i na domaćem planu.

„Zapravo, reći ću da učimo od Ujedinjenih nacija”, kaže profesor iz Kine.

Zasniva se na pet stubova – dugotrajnom miru, zajedničkoj bezbednosti, međusobnim koristima, zajedničkom razvoju i očuvanju životne sredine, nabraja.

„Imamo Inicijativu Pojas i put koja premošćava jaz između siromašnih i bogatih zemalja, kao i različitih regiona.

„Sistem međunarodnih odnosa treba da bude inkluzivniji, na primer, 85 odsto ljudi živi u zemljama u razvoju, a nemaju dovoljno moći da se izbore, poput Indije”, kaže Vang Jivei.

Zasad okuplja pojedine afričke zemlje, kao i Laos, Pakistan, Avganistan, Indoneziju i druge članice Asocijacije nacija jugoistočne Azije, smatra profesor.

Gde je tu Srbija?

Ako Srbija i Kina dele budućnost, to znači da imamo dugoročno stabilno poverenje, a da se može očekivati i više ulaganja iz Kine, kaže Vang Jivei.

„Reč je o strateškim investicijama u budućnost, na primer, izgradnji infrastrukture, mreža, energetici, veštačkoj inteligenciji, zelenoj energiji.

„Budućnost Srbije je sve više povezana sa budućnošću Kine, zapravo”, ističe Jivei.

Od toga i čitava Evropa može imati koristi, smatra on, navodeći prugu od Srbije do Mađarske koja, ako se poveže na jugu sa lukama u Grčkoj, ili na zapadu sa Hamburgom, može biti važno transportno čvorište, a mogu se očekivati i dodatna ulaganja.

U okviru kineske inicijative Pojas i put, u Srbiji je već izgrađeno nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, ali je tokom prethodnih 10 godina i dug prema Kini narastao 12 puta, do 3,7 milijardi evra 2023. godine.

Izvor: BBC

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare