MOSKVA – VAŠINGTON

Pregovori administracije američkog predsednika Donalda Trampa sa Rusijom o okončanju rata u Ukrajini povezani su sa pokušajem preuzimanja međunarodne imovine ruske naftne kompanije Lukoil, u poslu vrednom oko 20 milijardi dolara, od kojeg bi korist mogli da imaju i bliskoistočni poslovni ljudi povezani sa američkim pregovaračima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, objavio je „Njujork tajms“, a prenosi „Indeks“.

Predmet transakcije je međunarodna imovina Lukoila, koja obuhvata naftna polja, rafinerije i benzinske pumpe širom sveta. Među zainteresovanima za kupovinu nalazi se konzorcijum u kojem su američki investitor Tod Bejli, koji je donirao dva miliona dolara za Trampove političke ciljeve, bliskoistočne investicione grupacije povezane sa Kušnerom i porodicom Vitkof, kao i američka vlada.

Prema pisanju „Njujork tajmsa“, ideju o ovom poslu izneo je ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanka sa Vitkofom i Kušnerom u Kremlju 5. septembra. Putin je time, kako se navodi, želeo da pokaže da bi Rusija ponovo mogla da uspostavi poslovne veze sa SAD, dok su američki pregovarači u predlogu videli mogućnost približavanja Moskvi i smanjenja globalnih cena goriva.

List ukazuje na potencijalni sukob interesa zbog preplitanja privatnih poslovnih veza i diplomatskih pregovora, iako nema dokaza da bi Vitkof ili Kušner lično ostvarili zaradu od transakcije. Vitkofova portparolka odbacila je optužbe o sukobu interesa, navodeći da on putuje o sopstvenom trošku kako bi pregovarao o miru i oslobađanju talaca.

Bivša savezna tužiteljka Hui Čen, međutim, upozorila je na problematičnu povezanost poslovnih i političkih interesa, postavljajući pitanje da li privatne veze utiču na odluke američke administracije o tome ko će dobiti pristup velikim poslovima.

Među potencijalnim investitorima pominje se katarski konglomerat braće Mutaza i Rameza Al-Hajata, koji zajedno sa Kušnerom i Ivankom Tramp finansira izgradnju luksuznog odmarališta u Albaniji. U posao je uključen i investicioni fond iz Abu Dabija pod kontrolom šeika Tahnona bin Zajeda Al Nahjana, koji ulaže u Kušnerov privatni fond i ranije je kupio značajan udeo u kriptokompaniji „World Liberty Financial“, koju su osnovali Tramp i Vitkof.

Lukoil je, nakon što su mu SAD pre oko godinu dana uvele sankcije, bio primoran da proda međunarodne operacije čija se vrednost procenjuje na oko 20 milijardi dolara. U njegovoj imovini nalaze se i rafinerije u Holandiji, Bugarskoj i Rumuniji, koje proizvode dizel i kerozin, goriva od strateškog značaja na nestabilnom svetskom tržištu energenata.

Američka vlada planira da u transakciji učestvuje preko svoje razvojne agencije DFC. Predstavnici te institucije potvrdili su da pregovaraju o ulaganju, uz obrazloženje da bi preuzimanje Lukoilove imovine ojačalo energetsku bezbednost američkih saveznika, donelo prihod američkim poreskim obveznicima i sprečilo da strateška infrastruktura ostane pod kontrolom protivnika SAD.

Investiciona kompanija „Carlyle“ imala je u januaru načelni dogovor o kupovini Lukoilove međunarodne imovine, ali je postupak zastao u Vašingtonu, što je otvorilo prostor za konzorcijum povezan sa Trampovim saveznicima i bliskoistočnim investitorima.

S obzirom na to da je Lukoil u Rusiji pod strogom kontrolom Kremlja, konačna odluka o sudbini njegove imovine, uključujući naftna polja u Africi, evropske rafinerije i stotine benzinskih pumpi u SAD, zavisi od dogovora Moskve i Vašingtona. Zbog odlaganja odluke, američke vlasti više puta su privremeno produžavale izuzeća od sankcija kako bi se izbeglo zatvaranje Lukoilovih benzinskih stanica u Sjedinjenim Državama.

(Kraj) FN/AS