SOS telefon, neophodna pomoć žrtvama nasilja

NIŠ

Udruženje Romkinja Osvitiz Niša organizovala je konferenciju za za novinare na kojoj su predstavljeni pozitivni i negativni primeri prakse u primeni Konvencija Saveta Evrope. u Nišu, Vranju i Kikindi, kada je reč o primeni te Konvencije.

Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope (SE) o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, izričito nalaže da zemlje potpisnice moraju preduzeti sve neophodne zakonodavne, ili druge mere za uspostavljanje besplatne SOS telefonske linije koja pokriva celu zemlju.

Udruženje Romkinja Osvit dobilo je 13. februara novu, besplatnu SOS telefonsku liniju na romskom i srpskom jeziku. U tome im je pomogao Telekom Srbija, a pomoć se može potražiti na broju 0800/10 09 09. Ovo udruženje, trenutno jedino u Srbiji, pruža usluge SOS telefona 24 sata, sedam dana u nedelji, u skladu sa Zakonom o primeni Konvencije Saveta Evrope.

Ova besplatna SOS linija je primer dobre prakse. No, i ovo kao i udruženja slična njemu, nailaze na niz prepreka, a u vezi sa Zakonom o primeni konvencije SE i odnosom lokalnih samouprava prema njihovim zahtevima.

Niško udruženje Romkinja „Osvit“ pruža mogućnost da SOS pozivom prijave nasilje uz garanciju anonimnosti. Saveti se dele na srpskom i romskom jeziku.

„Grad Niš usvojio je mnogo dokumenata kojima je predviđeno aktiviranje SOS telefona, ali rad postojećeg SOS telefona na romskom i srpskom jeziku nije prepoznat kao kvalitetna usluga. U skladu sa tim ni novac iz budžeta nije izdvojen za finansiranje nevladinih organizacijama koje se time bave“, objasnila je direktorka Udruženja Romkinja Osvit i koordinatorka SOS telefona Ana Saćipović I dodala  “ Do 2007. godine grad je podržavao rad tada postojećeg gradskog SOS telefona, ali kada smo mi kao pripadnice romske zajednice postale nosioci ove usluge na lokalnom nivou, grad je prestao da nas finansira. Ni na jedan dopis niko nije odgovorio. Ni gradonačelnik, ni gradsko veće, ni Uprava za socijalnu zaštitu“. kaže Ana Saćipović, koja smarta da grad diskriminišuči ovo udruženje diskriminiše i sve žene .

„Mi činimo sve da osnažimo žene da se javljaju, da izađu iz kruga nasilja. Još uvek postoji veliki broj žena koje trpe nasilje i koje još nisu osnažene da krenu putem izlaska iz nasilja“, dodala je Sačipović.

SOS telefoni postoje  u Vranju i u Kikundi.

U Vranju postoji od 2012 godine , pokriva ceo Pčinski okrug ali je finansiranje od strane lokalne vlasti simbolični o neredovno.Namenski transfer, kao deo republičkog budžeta namenjenog opštinama koje su nedovoljno ekonomski razvijene, jeste mogućnost da se SOS telefon finansira, ali raspodela tih sredstava se ne vrši transparentno u svim opštinama. Osim toga, ova opcija nije dugoročno rešenje budući da opština može da izgubi status nedovoljno ekonomski razvijene“, objasnila je koordinatorka SOS telefona u Vranju Miroslava Despotović.

Na sopstvenu inicijativu i sa malim sredstvima koje lokalne samouprave odvajaju, ovo vranjsko udruženje osnovalo je radnu koordinacionu grupu sa predstavnicima nadležnih institucija, sa ciljem da se te radne grupe formiraju u svim opštinama pčinjskog okruga.

Situacija je nešto bolja u Vojvodini, pa koordinatorka SOS telefona u Kikindi Biljana Stepanov kaže da je najveći problem to što se isti Zakon tumači na različite načine.

„Uvek postoji deo društva kome treba neka vrsta socijalne pomoći , koliko god da je zemlja razvijena. Oni neće nestati zato što se vlast njima ne bavi. Može SOS telefon da se ugasi, ali ugrožene žene neće iščeznuti. Ne možemo da krivimo državu ili pokrajinu što nije dala novac, ako u Zakonu jasno stoji da ta sredstva daje lokal. Imamo jednu državu u kojoj vladaju isti zakoni, a svuda različito funkcionišu“, zaključila je ona.

Žrtve nasilja se sve češće odlučuju da prijave nasilnike. U 2016. goddini 204 žena sa teritorije Niša je prijavilo nasilje u porodici putem SOS telefona. U Vranju je taj broj nešto manji, 191.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare