GRAČANICA

 

(Autorski tekst Rade Trajković)

Citajuci skoro intervju nekog mudrog Srbina, paznju mi je privukla jedna njegova recenica. Kaze Mudri Srbin: dok je Vucic resavao Kosovo imao je on podrsku tog Srbina i njegovih prijatelja, jer “zna se” da je Kosovo “vec odavno izgubljeno”. Ali danas kada se Vucic osmelio da neku skupu zemlju u centru Beograda nekome “poklanja” van regularne procedure, e pa sada je, kaze Mudri Srbin bas preterao! Neciji Beograd na Vodi prodat, necije Kosovo dato! U oba slucaja, uz neosporno krsenje Ustava. Cudi me, ipak, da Mudri Srbin akutno krsenje Ustava primecuje kada se desava u neposrednom komsiliku, ali senzibilitet za njega gubi cim se ono desava na nekom dalekom, kosovskom horizontu.

 

Vucicev détente prema Kosovu I Metohiji  – naglo usvojen po dolasku na vlast, a nakon godina ucesca u nacionalistickoj histeriji demonizacije kosovske politike Borisa Tadica – posluzila je SNS Vladi kao rani izvor politicke snage i legitimnosti. Tada su cak i naprogresivniji politicki i socijalni akteri u Beogradu sa entuzijazmom pozdravljali “pragmaticnost” Vucica po pitanju Kosova I Metohije. I u tom procesu se ti – nekadasnji proceduralni “cistunci” i branioci demokratije – nisu previse bavili ocitom neustavnoscu Briselskog sporazuma, kao i njegovom problematicnom reklasifikacijom od pravnog u politicki akt. Izostala su i njihova reagovanja na cistke srpskih politickih i intelektualnih kadrova na Kosovu I Metohiji , ciji su autenticni glasovi okrutno guseni zarad neometane implementacije Briselskog sporazuma. Cutanje beogradskog civilnog drustva bilo je razocaravajuce za nas, politicke aktere na Kosovu I Metohiji, koji smo nedostatak pluralizma i pravne drzave, od Milosevicevog vremena do danas, videli kao zajednicku srpsku bolest koja zahteva i zajednicki lek.

 

Tokom godina je u srpskoj javnoj svesti borba za ocuvanje Kosova I Metohije  u okvirima Srbije poprimila mitske razmere, i kao takva postala simbol reakcionarnog i pomalo demode politickog razmisljanja. Ipak, oni koji na tako pojednostavljen nacin vide pitanje Kosova I Metohije  nisu svesni sopstvene ideoloske privilegovanosti. Naime, za nas na Kosovu I Metohiji , borba za jake veze Srbije i Kosova I Metohije  nikada nije bila mitska, vec jedna vrlo pragmaticna odluka. Mi za tu borbu nismo indoktrinisani pricama iz srpske srednjovekovne istorije, vec nasim direktnim iskustvom. Mi Srbiju na Kosovu I Metohiji trebamo iz egzistencijalnih razloga, jer nam bez nje nema garancije za gradjanska prava. Stoga, ja vec godinama pokusavam da kosovski problem u srpskoj javnosti redefinisem iz mitskog u jedno jednostavno i vrlo prakticno pitanje ljudskih i gradjanskih prava. U tome, na zalost, jos uvek nisam uspela. Da li mozda i zato sto je za sve strane lakse da gradjanske potrebe Srba na Kosovu I Metohiji  otpisu kao iracionalne i anahrone, nego da se njima zaista pozabave?

 

Danas je svaki svestan gradjanin Srbije uzasnut dogadjajima u Savamali i sistematskim urusavanjem pravnog sistema nase drzave. Protesti protiv Beograda na vodi ujedinjuju raznolike drustvene slojeve i politicke opcije pod jednim progresivnim i pozitivnim banerom. Ali, cini mi se da niko ne razume da se prvi presedan, prvo narusavanje srpskog Ustava i prvo gusenje intelektualnog otpora Vucicevoj politici, dogodilo ne u Savamali vec na Kosovu I Metohiji. Da nije bilo Briselskog sporazuma, teze bi danas bilo Savamale. Nasim cutanjem i nereakcijom na Briselski sporazum dozvolili smo da se Ustav i pravni sistem ove drzave “nacnu” i nihovo urusavanje zapocne. Da smo se vise bavili “demode” ali krucijalnim politickim procesima, mozda bi danas bili slobodniji. Da smo brinuli o srpskim kucama i imovini na Kosovu i Metohiji kao sto brinemo o privatnoj imovini u Savamali, mozda bi nas politicki sistem danas bio pravedniji i odgovorniji. Ako nismo podigli glas protiv okrutnog odbacivanja i nasilne pacifikacije kosovskih Srba, nihove jasne diskriminacije i nejednakog tretmana pred zakonima sopstvene drzave, pa sto se danas tako glasno borimo protiv pozitivne diskriminacije jednog inostranog investitora u Srbiji?

 

Intelektualna lenjost nas je otupela na kompleksnosti kosovskog problema i navela da ne razmisljamo kriticki o svemu sto nam se vec godinama servira kao gotovo. Cini se da smo se iz te lenjosti probudili. Odbrana pravne drzave nije samo zurka i protest, vec ozbiljan rad na svakoj recenici koja definise nas pravni sistem. Srbi su dobri buntovnici, ali ne tako dobri proceduralisti. Stoga, mozda nasoj politickoj sceni treba vise principa i legalnosti, a malo manje parola i pomodarstva. Onda ce, mozda, biti nade i za nas, gradjane na Kosovu I metohiji , i za vas, borce u Savamali.