RACIONALIZACIJA – MERA BOLNA, ALI NEOPHODNA

LESKOVAC

Na današnjoj sednici Gradskog veća  usvojen je i predlog rešenja o obrazovanju radnog tela za pripremu predloga akta o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave grada Leskovca za 2015. godinu.

O čemu se radi kada je o ovoj odluci reč, detaljnije je obrazložio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.

Donošenjem Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru započeo je proces racionalizacije, odnosno smanjenja broj zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima sa vremenskim trajanjem od četiri kalendarske godine, zaključno sa 31. decembroj 2018. godine. Grad Leskovac je obuhvaćen procesom racionalizacije, tako da za 2015. godinu treba da se optimalizuje ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru od 2.246, kako je određeno Odlukom Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu.

“Radi se o teškom i mukotrponom procesu, pogotovo imajući u vidu nasleđeno breme, prekomernog zapošljavanja iz ranijeg perioda, prethodne neuspele racionalizacije, koja je parcijalno zahvatila samo gradske uprave, a ne ceo lokalni javni sektor, sa povratnim negativnim efektom na budžet grada  i nultim efektom na smanjenje broj zaposlenih. Svesni smo činjenice da je pretežno deo zaposlenih u javnom sektoru grada bio formalno nevidljiv za svaki pokušaj racionalizacije broja zaposlenih u skladu sa potrebom posla, rekao je Cvetanović.

“To konkretno znači, naglasio je Cvetanović, da je pretežan broj zaposlenih u javnom sektoru sa radnim odnosom u javnim preduzećima u ustanovama kulture i socijalne zaštite, kao i u drugim javnim službama do sada nije bio zahvaćen monitoringom i kontrolom racionalnog, odnosno potrebnog broja zaposlenih u odnosu na faktičko stanje, a lokalne vlasti su se menjale i samostalno dodavale. Sada moramo sveobuhvatno da krenemo u prosec smanjenja kod svih korisnika javnih sredstava bez izuzetanaka. Suštinsko je pitanje  hoćemo li da omogućimo egzistiranje na budžetu i isplatu zarada bespotrebno zaposlenim, čime nastavljujemo da smanjujemo investicioni potencijal javnog sektora i sve što je potrebno za unapređenje komunalnog života i standarda, ili ćemo da presečemo „gordijev“ čvor i početi da racionalizjemo prekobrojne, ma koliko to bilo nepopularno. Mi nismo tu da se dopadnemo pojedicima već da popravljamo sistem i radimo u interesu većine naših sugrađana.

Da bi se objedinjeni postupak sproveo, potrebno je formirati radno telo za pripremu zbirnog predloga odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru grada.

Za predsednika radnog tela izabran je član Gradskog veća Oliver Antanasijević, a za članove: Dalibor Tričković, načelnik Gradske uprave za finansije,  Jasminka Milenković, načelnica Gradske uprave za urbanizam i komunalno-stambene poslove, Suzana Sranković Ilić, načelnica Gradske uprave za društvene delatnosti, Ivan Đorđević, načelnik Gradske Gradske uprave za poslove gradske skupštine i Gradskog veća. To što radno telo čine isključivo (sem predsednika) načelnici gradskih urava, Cvetanović je obrazložio da su se predlagači „rukovodili činjenicom da su određene uprave zadužene za oblasti koje pokriva naša lokalna samouprava“.

Prati
Obavesti me o
guest

3 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
gile
gile
8 godine pre

Prema dosadasnjem iskustvu, svako otpustanje je znacilo zaposljavanje po 2-3 nova. Treba zaposliti onolike “kadrove”, sto su se uclanjivali u stranku? A ti narode, vracaj posle – zato i sluzis..

racionalizovati rodjake
racionalizovati rodjake
8 godine pre
Odgovori  gile

Kako oni zamišljaju da narede otpuštanja, a posle par godina, i ranije, da narede zapošljavanja? A s koje pare će otpuštaju, je li sa lokalne ili sa državne ili će neka preduzeća sama da sabiraju pare, a grad ,,se neće meša u to”? Samo će se meša u sve ostalo, u poslovanje, će odredjuje, a neće doprinosi? Prvi, prvi, prvi kriterijum je da sidju sa budžeta jedan od bračnih drugova, dete ili roditelj, sestra ili brat. Sedamdesetih je sprovedena racionalizacija i tada su i zaova i snaja bile smatrane u srordstvu i same su imale rok za dogovor koja napušta firmu. Nskon tog, ukoliko ne bude dogovora, usledila bi odluka rukovodstva.Tako je najpoštenije. Nisu se familije pretplatile na budžet. Nemoralno je to.

produktivnost i organizacija, ne pravo!
produktivnost i organizacija, ne pravo!
8 godine pre

Najmanje što očekujemo je da ljudi iz radne grupe ne zloupotrebe članstvo tako što će ostalima soliti pamet, pa sakriti viškove u svojim upravama, nego da će baš ti načelnici SVOJIM PRIMEROM POKAZATI RACIONALIZACIJU U SVOJIM UPRAVAMA, gde ih ima u višku. Jer ako tako ne bude, tada niste trebali da ih stavljate, kad oni nemaju problema, već da stavite one gde ima najviše prekobrojnih. Valjda znate šta radite. I sve ste bre sveli na pravnu nauku, idete iz krajnosti u krajnost. A reč je o funkcionalnosti zaposlenih, da stvaraju dohodak, što blage veze nema sa pravnim nukama, već sa produktivnošću.