LESKOVAC
Studenti biciklisti su 17. septembra krenuli iz Beograda u okviru akcije „Čuvari Ustava“, tokom koje putuju Srbijom i prenose poruku o važnosti poštovanja Ustava Republike Srbije i borbe za pravdu i odgovornost.
Marta Minić se okupljenima obratila u njihovo ime i rekla da se ovakvom podrškom ne oseća nikakv umor nakon kilometara i kilometara pređenih do sada.
„Godinama su se u ovom mrako, koji traje već 15 godina, trudili da od nas naprave robove koji će bezpogovorno verovati da je život u tami dobar život. Vi ste na to rekli snažno i prkosno NE. I sve to vreme vi ste plamen slobode koji osvetljava jug Srbije i koji će nam pomoći na tom putu sve do konačne pobede. Budite uvereni da ta nada nije uzaludna. Svaka nit naše nade utkana je u ono što već i vrapci znaju, a to je da studenti pobeđuju.“
Građanima su se predstavila i tri kandidata za poslanike sa liste „Studenti pobeđuju“, koji su predstavili program za oporavak kulture. Nikola Mikić, bariton srpske opere, podseća da umetnici ne daju društvu ništa u fizičkom smislu.
„Nemamo proizvod koji prodajemo i koji možemo da naplatimo onoliko koliko vredi. Mi pružamo nešto drugo, a to je stanje duha. Ja ne želim da iznosim zamerke režimu, već da vas nateram na razmišljanje o jednoj jako bitnoj stvari, kulturi kao stanju društva i umetnosti kao razlogu za takvo stanje. Naša istorija ne bi bila tako slavna da nam nije kulture i umetnosti, a u toku ratova 19. i 20. veka odziv na regrutaciju je bio više nego 100% u ovim krajevima. To su bili ljudi koji su znali šta znači voleti svoju kulturu, učestvovati u njoj, pa čak i dati život za nju. Naša umetnost i kultura kao jedna vrsta rodoljublja su bili inspiracija za te naše slavne pretke, koji su bili nesalomivi. Nama je potreban preporod, da vratimo poverenje jedni u druge. Nije više bitno protiv koga ili protiv čega smo, bitno je za šta smo, oko koje ideje se okupljamo, a ta ideja je kulturno ophođenje prema drugima.“
Glumac Bojan Dimtrijević, rođeni Leskovčanin, pročitao je deo studentskog plana za kulturu.
„Umetnost i kultura, zajedno sa obrazovanjem, naukom i slobodnim medijima stvaraju odgovorno, solidarno i aktivno društvo i građane. Želimo da vratimo kulturu narodu, da svako može da učestvuje u javnim i kulturnim programima i da dobije prostor da se izrazi. Želimo sistem u kome radnici u kulturi žive dostojanstveno, želimo kulturu i svim delovima Srbije. Kultura je važna jer nas uči da razumemo druge, da slobodno mislimo, da razgovaramo i kad se ne slažemo, a takvi ljudi su otporniji na neistine i manipulacije i zajedno grade pravedno društvo. Trenutno se za kulturu izdvaja premalo novca, rad u kultruri je nesiguran i slabo plaćen. Kultura postoji u velikim gradovima, a njom upravljaju partije i nestručni kadar, mladi i studenti su zanemareni, kulturno nasleđe je pod pritiskom, umetnost i kultura nestaju iz naših škola. Zato je potrebno više novca uložiti u kulturu, najmanje 1% iz republičkog budžeta i najmanje 6% iz budžeta lokalnih samouprava. Razviti mrežu lokalne kulturne infrastrukture obnovom domova kulture, omladinskih centara i bioskopa. O kulturi će odlučivati kulturni radnici, a ne partije. Formirati fond za ravoj, studentske centre vratiti studentima, uvesti besplatne kulturne programe u sve škole u Srbiji, a zakonom propisati najmanje 30’% kulturnog i dečjeg programa godišnje na nacionalnim medijima. Doneti novu strategiju međunarodnog predstavljanja.“
Dramaturg Željko Hubač tvrdi da je zbog odlaska iz zemlje i starosti dnevno 300 ljudi manje u Srbiji i podsetio na pad nadstrešnice u Novom Sadu.
„Korupcija i pohlepa su dozvolile da padne nadstrešnica na železničkoj stanici i pritom ubije 16 ljudi. Nosioci vlasti su nakon toga rekli da samo tu jednu nadstrešnicu nisu rekonstruisali, pa kad smo ga uhvatili u laži rekao je jesmo rakonstruisali, ali je nismo konstrukciono rekonstruisali… Lagali su i govorili za sve one koji su tražili odgovornost, pre svega za ove mlade ljude, da su ustaše, Piculići, rušiteljima Ustavnog poretka, čak je i ana Brnabić dozvolila sebi da kaže da je pad nadstrešnice diverzija…“
Hubač je dodao i da ga mnogi pitaju zašto je na Studentskoj listi.
„Kada sam 15. marta video na ruci moje ćerke kako joj na jednoj ruci piše tata i moj broj telefona, a na drugoj broj telefona meni nepoznatog advokata, shvatio sam da ne mogu više da stojim po strani, da nemam pravo na to. Rekao sam tada vaš sam. Od tog trenutka nema straha, osim jednog jedinog, da nekim svojim neadekvatnim potezom, nečim što izgovorim pogrešno, ne unizim i ne potrem onu žrrtvu koju su ti mladi ljudi dali, onog dečka koga su u bukagijama vodili na sahranu oca, one mlade koje su prebijali, devojku kojoj su polomili vilicu… Čujem da vlast spočitava ovim mladim ljudima da su nasilni, ali jedini nasilnik u ovoj zemlji je Aleksandar Vučić.“
Hubač je na kraju ustvrdio da Studentska lista okuplja stručnjake koji su se potvrdili u profesiji i svojim oblastima, koji nisu nikada ulazili u političke partije zbog toga što su se pre svega bavili svojom profesijom i nisu želeli preko politike da se realizuju kao umetnici, lekarni, naučnici…
„Ono što će se promeniti 26. oktobra je da će porez plaćati i oni koji ga do sada nisu plaćali. Vratićemo sve što su ukrali u budžet republike Srbije i raspoređivaće se transparentno. Neće biti potrebna partijska knjižica da bi zaposlili, vratićemo konkurse.“ (kraj) IS/LJS