Poljoprivreda: Značaj folijarne prihrane u povrtarstvu

LESKOVAC


Povrtarska proizvodnja ima veliki značaj za područje JO. Osim klime, agrotehnike i sortimenta, kao činioca koji direktno utiču na prinos i kvalitet povrća jedan od najvažnijih faktora koji utiču na uspešnu proizvodnju povrća je obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima. Zemljište je glavni izvor vode i hranljivih materija, koje su neophodne za rast i razvoj, koje biljke usvajaju preko korena. Međutim, i nadžemni organi, pre svih list, mogu da usvajaju mineralne materije i vodu. Sposobnost biljaka da usvajaju vodu i hraniva preko lista danas u savremenoj proizvodnji povrća, kako na otvorenom polju, tako i u zaštićenom prostoru, koristi se kao redovna agrotehnička mera u ishrani biljaka. Treba naglasiti proizvođačima da folijarna ishrana nije i ne može biti osnovni ili jedini način ishrane biljaka, već je treba posmatrati kao dopunsku ishranu, meru koja može omogućiti brzo i efikasno dodavanje hrane biljci. Folijamo đubrenje treba kombinovati sa osnovnim đubrenjem. Količine i vreme primene đubriva treba prilagoditi rezultatima agrohemijske analize zemljišta i potrebama biljaka u određenim fazama.
Kao posledica intenzivne proizvodnje u povrtarstvu na biljkama se često manifestuju simptomi nedostataka pojedinih hraniva. Folijarnom ishranom se uglavnom otklanjaju nedostaci Fe, Cu, Mn, Mo, Zn, ređe N, P, K, jer takvom merom može brzo i efikasno da se otkloni taj nedostatak. Pojedini elementi (kalcijum, gvožđe, bor) su slabo pokretljivi i veoma sporo se transportuju, tako da često dolazi do pojave nedostataka tih elemenata, pa se za otklanjanje nedostataka ovih elemenata preporučuje upravo ishrana preko lista.
Folijarna ishrana se koristi i u slučaju ako postoje uslovi koji utiču na slabo usvajanje ili potpuni prestanak usvajanja hraniva iz zemljišta (poremećen vodno-vazdušni režim, nepovoljna pH vrednost, niska ili visoka temperatura zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, fiksacija pojedinih hranljivih elemenata, antagonizarn među pojedinim jonima i dr.). Folijarna ishrana preporučuje se i u slučaju pojave oštećenja, koja su izazvana vremenskim nepogodama (kiša, grad, vetar) ili oštećenja od bolesti i insekata, kao i fiziološka oštećenja.
Kalcijum je važan u strukturi membrana i pri nedostatku ovog elementa ćelije pucaju. Simptomi nedostatka su u vidu plutastog tkiva. Zbog slabe pokretljivosti nedostaci se javljaju na najudaljenijim tačkama biljaka i najmlađim tkivima ( na primarnoj kupi rasta, vrhu korena a vrlo često na vrhu ploda).
Magnezijum je važan sastojak hlorofila i brojnih fizioloških procesa. U slučaju nedostatka magnezijuma usporava se proces fotosinteze, razgrađuje se hlorofil i vrlo često se može uočiti na starijim listovima. Pri slabom osvetljenju, u nedostatku vlage, slabi usvajanje magnezijuma.
Gvožde: Nedostaci se prvo uočavaju na mladom lišću u vidu hloroze. i veći nedostaci se otklanjaju folijarnom primenom ovih jedinjenja. Nedostatak se javlja pri visokoj pH vrednosti, već od 6,5 zavisno od drugih činilaca. Visoka vlaga zemljišta zabarenost uzrok je nedostatka.
Bor je važan element za građu i deobu ćelija kao i formiranje i klijanje polena. Kao simptomi nedostataka manifestuje se kržljavost, krti listovi, loša oplodnja, usitnjeni cvetovi. Česta pojava opadanja zelenih plodova paradajza nekoliko nedelja pre zrenja je znak nedostatka bora.
Nedostatak cinka se ispoljava u vidu sitnolisnosti (mali, uski, sitni listovi) i kratke internodije. Na listovima se uočavaju hlororične pege i nekroza. Pojava nedostatka cinka u plastenicima je retka pojava.
Bakar: nedostatak manifestuje kržljavost, slabo oprašivanje, neotpornost na sušu i bolesti, gubitak cvetnih grana ili cvetova.
Mangan: simptomi nedostataka se ogledaju u obliku internervalne hloroze i nekrotičnih pega na listovima, slabom porastu korena i manjom otpornošću na bolesti, umanjenim brojem cvetova.
Najveće potrebe biljaka za mikroelementima su u početnim fazama vegetacije. Uzroci nedostaka mikroelemenata, osim izostavljanja đubriva sa njihovim sadržajem u ishrani biljaka su: peskovita zemljišta, visok pH vode i zemljišta, kisela zemljišta, visok nivo fosfata, visok nivo azota, primena većih doza drugih makro i mikroelemenata, zasušivanje u proizvodnji rasada, suviše hladna zemljišta i prerana sadnja, slabo razvijen korenov sistem, visoka propustljivost zemljišta i gubitak vode, suvišna vlaga zeljišta, visok nivo bikarbonata u vodi, jednoličnost u proizvodnji.
Suvišak hranljivih elemenata kao i nedostatak deluje štetno na gajenu biljku i manifestuje se raznim vidljivim promenama, zato ishranu biljaka treba bazirati na osnovu analize zemljišta kao i potrebi biljaka u pojedinim fazama rasta i razvoja.

Jelena Stojiljković,
savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare