Poezija na dijalektu Radosava Stojanovića

VLASOTINCE
„Ima edna duma“ naziv je pesničkog druženja sa Radosavom Stojanovićem, jednim od najpoznatijih i najnagrađivanijih savremenih srpskih pesnika. Susret sa pesnikom organizovala je Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“. Veče je bilo posvećeno poeziji na prizrensko-timočkom dijalektu i odisalo je spontanošću, pozitivnom energijom i simpatijama za poetsku, pre svega za zavičajnu reč. Poznati pesnik je čitao pesme iz svojih zbirki: „Ima edna duma“, „Staze i prtine“ i „Kad bi ljubavi bilo“. Najvećim delom pesme su pisane na prizrensko-timočkom dijalektu.

  • Dok sam radio na „Crnotravskom rečniku“, upoznao sam dosta ljudi i čuo različite životne priče. Jednu ljudsku sudbinu sam pretočio u roman „Zemaljski dni Nade Kristine“. Većina pesama iz zbirke „Ima edna duma“, koja je večeras pred vama inspirisane su doživljajima konkretnih ljudi iz crnotravskog kraja – pojasnio je prisutnoj publici Radosav Stojanović.
    Radosav Stojanović stvara svestan odgovornosti očuvanja narodnog govora. On se trudi da kroz svoj rad i književni opus to kontinuirano čini. Od zaborava je veštom spisateljskom rukom sačuvao mnoge događaje i ljude crnotravskog kraja. Za očuvanje tog govora posebno je važan njegov „Crnotravski rečnik“, koji predstavlja jedinstveni dijalektološki rečnik i dijalektološku monografiju kakve nemaju druga područja srpskog jezika.
    Pozdravljajući pesnika i publiku, Srba Takić, direktor biblioteke je izrazio zadovoljstvo zbog organizacije večeri sa pesnikom koji je, uz izraziti lirski talenat, sačuvao osećaj pripadnosti zajednici iz koje je potekao i koju slavi svojim pisanjem. On je podsetio na dosadašnju saradnju biblioteke sa književnikom Radosavom Stojanovićem, koji je nekoliko puta gostovao u Vlasotincu i predstavljao uglavnom svoje stvaralaštvo vezano za crnotravski kraj.
    Radosav Stojanović rođen je u Parunovcu kod Kruševca, odrastao je u Mlačištu. Bio je glavni i odgovorni urednik prištinskog lista „Jedinstvo“, direktor Pokrajinskog pozorišta u Prištini i umetnički direktor Niškog narodnog pozorišta. Ni danas ne zaboravlja svoj rodni kraj i rado mu se vraća, crpeći iz njega inspiraciju za svoje stvaralaštvo. Na kraju su pesme na dijalektu čitali članovi Književnog kluba ,,Rosulja”. Zastupljen je u antologijama i zbirkama srpske poezije i proze u zemlji i inostranstvu. Danas živi u Nišu. (kraj) VS/SM
Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare