NIŠ

Godišnje se u Srbiji izrekne 20.000 hitnih mera protiv počinioca nasilja u porodici, a ove brojke pokazuju da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici funkcioniše, rečeno je, između ostalog, na okrugolom stolu  na kome je predstavljen Poseban izveštaj Zaštitnika građana o radu grupa za koordinaciju i sradanju na području Višeg javnog tužilaštva u Nišu a koji je održan u Nišu. Rad okruglog stola organizovao je Zaštitnik građana u sradnji sa Forumom sudija o Autonomnim ženskim centrom iz Beograda. Učesnicima okruglog stola obratio se onlajn i zaštitnik građana Zoran Pašalić.

   „U Srbiji žrtve nasilja u porodici, bilo ono fizičko, psihičko ili ekonomsko, uglavnom su žene, uglavnom su deca, žene i starije osobe, koje često nisu ni svesne da su žrtve diskriminacije i zlostavljanja. Takav tretman nije stvar pojedinačne porodice, kao što je kod nas uvreženo shvatanje, već čitavog društva jer nasilje rađa ili nove nasilnike ili nove žrtve“, izjavio je Zoran Pašalić. On je dodao da su primetna poboljšanja u postupanju nadležnih organa po pitanju zaštite žrtve nasilja, ali da još uvek ima prostora za unapređenje njihovog rada.

                 Zamenica Zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost Jelena Stojanović je  istakla da je istraživanje  Zaštitnika pokazalo  da je preduzimanje propisanih mera  u slučajevima porodičnog nasilja postalo efikasnije i blagovremenije i da postupajući službenici bolje prepoznaju nasilje i njegove oblike.

                „  Iz ovog izveštaja smo videli da su organi u Nišu brzo i adekvatno postupali prilikom procene i aktivnosti, ali uvek će   biti onih situacija gde nikakva mera neće sprečiti nasilnika da izvrši nasilje. Naša uloga je da preuzmemo sve što je do nas da predupredimo takve situacije.  Policija je   ta koja prva reaguje i koja procenjuje da li postoje rizici od nasilja, izriče hitne mere  zaštite, takvi slučajevi se razmatraju na grupnim sastancima za koordinaciju i saradnju. To je multisktorska saradnja između nadležnog tužilaštva, predstavnika za socijalni rad i policije koji razmatraju i procenjuju rizik. Potom odlučuju koje je mere dalje potrebno preduzeti kako bi se predupredilo nasilje i počinilac kaznio“, objasnila je Jelana Stojanović.

              Ovog puta analizirano je postupanje organa na  teritoriji Niša u januaru.

              „Tada je bilo  88 razmotrenih slučajeva. Podaci iz 2020. godine su nam pokazali da 5,5 posto od ukupnog nasilja koje je prijavljeno je bilo na teritoriji PU Niš i to je bio nekako nama prema broju stanovništva reprezentativni uzorak“, istakla je Jelena Stojanović.

              Prema njenim rečima proces  sprečavanja nasilja u porodici polazi od nadležnih policijskih službenika koji procenjuju rizik  i mogu doneti naredbu kojom se ističe hitna mera  u trajanju i do 48 sati. O tome se obaveštava nadležni javni tužilac koji u roku od 24 sata može da predloži meru za produženje hitne mere koju sud izriče i koja može trajati 30 dana. Takođe sud predviđa da se  grupe za koordinaciju sastaju na svakih 15 dana što govori o nameri zakonodavca da se na nasilje reaguje brzo.

                 Autonomni ženski centar  je od starta uključen i u  proces donošanja Zakona o sprečavanju nasilja i porodici i evo sada u njegovoj primeni već punih 5 godina.

               „ Preventivna zaštita funkcioniše, a mi smo se ovde fokusirali  na deo Zakona koji je  manje poznat a to su grupe za koordinaciju i saradnju.Žrtve teba da znaju da imaju pravo da  dođu na sastanke ove grupe i da zajedno sa njima učestvuju u stvaranju plana njihove zaštite. Ideja je da se prati šta se dešava posle izricanja hitne mere zaštite. Grupe za koordinaciju i sradnju su dužne da sve prijavljene slučajeve nasilja koji se dese u periodu od 15 dana unazad budu na sastanku grupe. Onda tužilaštvo pogleda svoje evidencije, da li  postoje ranije  prijavljeni postupci prijavljenog, da li se vodi krivični postupak protiv njega i onda se radi ponovna procena rizika i pravi se plan zaštite žrtve. Tamo gde se procenjuje visok stepen rizika određuju se odgovarajuće mere zaštite“, objašnjava  Vanja Macanović spred Autonomnog zenskog centra.

                 Ovog puta je za analize izabran Niš i  ovaj deo Srbije da bi videlo kako se sve to dešava u velikim gradovima i malim opštinama.

                  „Policijska uprava u Nišu je izricala u proseku 72 do 74 posto hitnih mera što jeste prosek za Srbiju“, dodala je Vanja Macanović.