BERLIN – VARŠAVA – VILJNUS – BEOGRAD – SOFIJA
Eksploziv koji je korišćen u pokušaju napada na aerodrom Lajpcig-Hale u Nemačkoj, prema zajedničkom istraživanju nemačkog „Velta am Zontaga“ i britanskog „Telegrafa“, dopremljen je u Nemačku preko Bugarske i Srbije, skriven u šupljinama kamiona.
Istraživanje je zasnovano na poverljivim obaveštajnim dokumentima Nemačke, Litvanije i Poljske, a navodi se da je u pitanju 1,8 kilograma eksploziva Semteks, koji je bio postavljen na dron. Prema informacijama do kojih su došli novinari, materijal je tokom transporta mogao privremeno biti sakriven na lokacijama u Bugarskoj i Srbiji.
Za organizovanje operacije nemačke službe sumnjiče ruskog državljanina Olega Levuškina, dok se kao osoba koja je navodno angažovana za njeno sprovođenje navodi beloruski državljanin Andrej Karšakou. Prema obaveštajnim podacima, Levuškin je nekoliko dana pre incidenta obilazio područje aerodroma i vršio izviđanje, nakon čega je iznajmljenim vozilom posećivao lokacije na kojima se sumnja da je bio sklonjen materijal namenjen napadu.
Incident se dogodio 5. avgusta, kada je dron sa eksplozivnom napravom udario u krilo ukrajinskog teretnog aviona Antonov An-124, koji je bio parkiran na aerodromu. Međutim, eksploziv nije detonirao. U avionu se, prema navodima istražitelja, nalazilo oko 25.000 litara goriva, zbog čega je procenjeno da bi eksplozija mogla da izazove ozbiljnu štetu.
Istražitelji su na mestu događaja pronašli delove još dve bespilotne letelice, kao i improvizovanu antenu za koju se pretpostavlja da je mogla biti korišćena za upravljanje dronom. Na delu rukavice pronađenom u blizini antene izolovan je DNK koji odgovara profilu Andreja Karšakoua. Njegovi biometrijski podaci već se nalaze u kriminalističkim bazama Finske i Litvanije.
Prema navodima istraživanja, način na koji je operacija izvedena ima sličnosti sa drugim slučajevima pokušaja sabotaže u Evropi koji se dovode u vezu sa ruskom vojnom obaveštajnom službom GRU, uključujući događaje u Nemačkoj, Poljskoj i Litvaniji.
Ruska ambasada u Berlinu odbacila je te navode, nazivajući ih „neosnovanim optužbama“ i ocenjujući da se takvim tvrdnjama doprinosi stvaranju antiruskog raspoloženja u Evropi.
(Kraj) FN/AS