Osnovna škola „Vožd Karađorđe“ : Kako je protekao izbor đaka generacije

LESKOVAC

Petra Ranđelović, učenica 8/3 Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ je đak generacije ove škole. Kaže da je znala da je u užem izboru za ovu laskavu titulu, ali i dodaje da je tokom školovanja ostvarila neke druge želje.

„Meni lično je škola pružila neke druge bliskosti, zadovoljstva, radosti, tako da titula đaka generacije meni i Aleksa Mitrović, koji je takođe bio u užem izboru, ne bi bila nikakva satisfakcija, podrška, ne bi nam ništa značila. Tako smo došli na ideju da drugarici iz našeg odeljenja, koja je marljiva, vredna, konstantna u svemu što radi i koja je pre svega divan čovek, prepustimo tu titulu, jer bi ona njoj mnogo više značila.“

Ove reči potvrđuje i Aleksa Mitrović, koji kaže da mu se svidela Petrina ideja i da se odmah složio.

„Onda smo razgovarali sa psihologicom i razrednim o tome, ali se ispostavilo da će đak generacije da se bira standardnim putem. Mi smo svi učenici istog razreda, veoma smo bliski, imamo dobru komunikaciju, nemamo svađe, odeljenje smo koje bi svaki razredni mogao da poželi.“

Petra Cvetković je učenica kojoj su njeni drugari hteli da podare tituli đaka generacije.

„Kada sam čula za tu ideju, bilo mi je drago jer je to značilo da oni imaju lepo mišljenje o meni, kao što, uostalom, imam i ja o njima. Lično sam odbila tako nešto, jer smatram da su oni to mnogo više zaslužili od mene, jer su bolji. Najvažnije da smo se tokom ovih osam godina školovanja svi lepo družili, imali super odnose i da nismo imali nikakve konflikte.“

Lena Stojanović je učenica 8/2 razreda i takođe je bila u izboru za đaka generacije. Ona kaže da je ovakav rasplet i ovakvo dešavanje očekivala.

„Kroz sve ove godine školovanja smo videli da je 8/3 jedno jako složno odeljenje, da imaju neki princip rada koji je pomalo drugačiji od ostalih, marljivi su, dobri, lepo se druže, ali da su pre svega dobre osobe. Drago mi je da su uopšte došli na takvu ideju.“

O NASILjU U ŠKOLAMA

Svo četvoro učenika se slaže da su se tokom osnovne škole puno družili, da je bilo lepo, a ako bi i nekad dolazilo do nekih konflikata i svađa to se vrlo brzo dešavalo. Naravno, nedavna nemila dešavanja u OŠ „Vladimir Ribnikar“ u Beogradu su neminovno bila i tema učenika ove škole. Petra Ranđelović kaže da ne može da govori o nekom svom iskustvu, s obzirom da nije pretrpela nikakvo. nasilje u svojoj školi.

„Kod nas može da se vidi nasilje u školskom dvorištu, nakon časova, ali se reaguje na to. Škola je dobro organizovana. Opet, vi u svakoj školi imate različite strukture dece, ali celo naše odeljenje nije svadljivo, nije podložno takvim situacijama. Postoje odeljenja, postoje i pojedinci koji su tome skloni, ali kad bi se takav pojavio u našem razredu grupa, odnosno mi ostali mu ne bi dozvolili da to ispolji, jer smo zaista jedno homogena zajednica u kojoj može da se lepo poraste, da se voli, da se razgovara. Lično sam zahvalna na svemu tome što se oko mene dešava, a sama titula đaka generacije, ponavljam, mi ne znači ništa, nije nikakva satisfakcija, ali mi je lep put do nje. Mnogo volim svoje odlejenje, svakog u njemu i imala sam sreće da budem deo tog razreda, a onda su tu bili i nastavnici, od kojih sam imala podršku i koja mi je zaista prijala. To što sam znala da sam voljena od strane odeljenja i nastavnika me je ohrabrivalo u svakom smislu.“

Petra se osvrnula i na priče da na mlade loše utiču internet i društvene mreže, rekavši da misli da sve kreće pre svega iz kuće.

„Na žalost, ja prva svoje roditelje ne viđam dovoljno često, nismo toliko zajedno, nemamo vremena da se bavimo jedni s drugima, a to je mnogo važno. Lično ne koristim društvene mreže, nemam takvu vrstu poriva, ne vidim svrhu tome, ne prija mi… Ali, što se tiče onoga što se nedavno desilo, jako mi je žao što je došlo do toga. Žao mi je i dečaka koji je to uradio… Decu koja više nisu sa nama možemo da pomenemo u molitvama i da se za njih molimo, ali imamo dečaka koji je i dalje živ i kome treba pomoć sa te strane. Mislim da sve dok je neko živ može da se menja i ja prva želim da pomognem tom dečaku ako je ikako moguće.“

I Lena Stojanović je prokomentarisala ova dešavanja, rekavši da misli kako nema dovoljno empatije među mladima.

„Svi nas upućuju na društvene mreže, a kada ih koristimo onda izgradimo neki vrstu preokupacije. Jednostavno zaboravimo koliko je empatija važna, a onda, kada se nešto desi, svi kreću ka tom putu da je to najvažnije, ali nisu bili na tom putu tada kada je trebalo.“

Svo četvoro planiraju da upišu Gimnaziju. Lena i obe Petre će na matematički smer, a Aleksa u IT odeljenje. (kraj) IS/LJS

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare