LESKOVAC
Trgovina ljudima dogadja se ovde i nekima od nas i, nažalost ,nije fikcija iz nekog od američkih trilera. Zbog toga moramo znati da je prepoznamo, biti hrabri da je prijavimo i spremni da joj se suprotstavimo, osnovne su poruke sa predavanja, koje je, povodom 18. oktobra, Evropskog dana borbe protiv trafikinga, održano u Omladinskom klubu.
Nazivajući je globalnim fenomenom, predavanje o trgovini ljudima otvorila je zamenica gradonačelnika Jasmina Randjelović, istakavši da on nije zaobišao ni Srbiju, ni Leskovac. Lokalni Koordinacioni tim koji je formiran 2013. godine, pomaže osnaživanju sistemskog partnerstva u sprovodjenju Nacionalne strategije za borbu protiv trafikinga.
Sanja Kandić, stručnjak u nevladinoj organizaciji ‘’Atina’’, koja se 16 godina bavi borbom protiv trgovine ljudima i podrškom žrtvama, ponovo ističe da treba raščistiti sa stereotipima da se ona dogadja negde drugde, nama nepoznatim ljudima i deci:
– Prema zvaničnoj statistici Centra za podršku žrtvama trgovine ljudima, u ovoj godini ih je identifikovano 26, od kojih je 16 bilo maloletno. Svesni smo, ipak, da je taj broj realno mnogo veći.’’Atina’’, pored pomoći trgovine ljudima, državljanima Srbije, aktivno radi i na identifikovanju i zbrinjavanju žrtava iz izbegličke populacije. Ovu godinu našeg rada, obeležilo je mnogo preventivnih aktivnosti, jer smo uočili da su mladi samo ‘’ovlaš’’ obavešteni o trafikingu.
Obzirom na to da su o ovom problemu čuli uglavnom iz novina ili tv emisija, velika je uloga medija u prenošenju realne slike, pošto mladi, kao prvu asocijaciju na temu, imaju scene iz pojedinih američkih filmova.
– Deca često zamišljaju da se radi o velikim, organizovanim kriminalnim grupama, ali je stvarnost uglavnom potpuno drugačija.Mladi ljudi puno zapažaju i često nam govore o primerima iz svojih sredina, koji liče na trgovinu ljudima. Nije uvek takav slučaj, ali se svakako radi o radnjama koje treba prijaviti, a edukacije poput današnje, pomažu mladima da takve stvari prepoznaju i obuče ih za reakciju.
Kandićeva navodi i da je najveći broj žrtava trgovine ljudima doživeo seksualnu eksploataciju, ali je često to mešavina njih nekoliko: uz prostitucijučesto ide primoravanje na prošnju i vršenje drugih krivičnih dela. Ono što je, takodje uočljivo, a što se često kamuflira tradicijom i običajnim pravom, jeste primoravanje na brak maloletnika, koje je eksplicitan primer trgovine ljudima, navodi Sanja Kandić.