MILANO
Napredak u lečenju dijabetesa donosi sveobuhvatniji pristup koji, osim regulacije šećera u krvi, podrazumeva kontrolu drugih zdravstvenih rizika, primenu savremenih tehnologija i veću brigu o mentalnom zdravlju pacijenata. O ovim promenama govorila je endokrinološkinja Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Jelena Stanarčić na kongresu Evropske asocijacije za proučavanje dijabetesa (EASD), održanom u Milanu.
Kako je istakla Stanarčić, cilj novih terapija nije samo održavanje odgovarajućeg nivoa glukoze, već i kontrola holesterola, krvnog pritiska i telesne težine, kako bi se smanjio rizik od ozbiljnih komplikacija.
„To je sve u svrhu sprečavanja kardiovaskularnih komplikacija, kao što su srčana slabost, infarkt srca, moždani udar, kao i hronična bolest bubrega, što su vodeći uzroci smrtnosti ljudi koji boluju od šećerne bolesti“, navela je ona.
Govoreći o razvoju lekova, Stanarčić je objasnila da se, uz agoniste GLP-1 receptora, sve više primenjuju i dualni agonisti, dok se trostruki agonisti još ispituju u kliničkim studijama treće faze i nisu dobili odobrenje vodećih regulatornih agencija. Naglasila je da se inovativne terapije moraju koristiti uz stručni nadzor i nakon procene zdravstvenog stanja pacijenta.
Senzori i veštačka inteligencija u lečenju
Značajno mesto u savremenom lečenju zauzimaju i tehnologije za kontinuirano praćenje nivoa glukoze. Prema oceni Stanarčić, senzori će imati sve važniju ulogu u lečenju dijabetesa tipa 2, naročito kod pacijenata koji koriste insulin.
„Za ljude koji su na insulinskoj terapiji, bilo da primaju jednu ili više doza insulina, senzor će biti standard lečenja tipa 2 šećerne bolesti“, rekla je ona, dodajući da se razmatra i šira primena ovih uređaja kod osoba koje koriste lekove u tabletama.
Sve veći značaj imaće i veštačka inteligencija, posebno u lečenju, istraživanjima i unapređenju zdravstvene zaštite. Ipak, kako je naglasila Stanarčić, ona predstavlja pomoć zdravstvenim radnicima, a ne zamenu za lekara.
Mentalno zdravlje kao važan deo terapije
Jedna od tema kojoj je na ovogodišnjem kongresu posvećena posebna pažnja jeste mentalno zdravlje osoba koje žive sa dijabetesom. Stanarčić je ukazala na značaj prepoznavanja dijabetes distresa, odnosno psihološkog opterećenja, stresa i zabrinutosti koji mogu pratiti svakodnevni život sa ovom hroničnom bolešću.
Za prepoznavanje ovog stanja postoji poseban upitnik, a Evropska asocijacija za proučavanje dijabetesa objavila je i vodič posvećen tom problemu.
„Značajno se pomerila cela javnost dijabetesa ka tome da, pored svih modernih lekova i kontinuiranog glukoznog monitoringa, ono što je jako bitno jeste i mentalni status i unapređenje i pomoć ukoliko je ona potrebna ljudima sa dijabetesom“, istakla je Stanarčić.
Ona je ukazala i na dijabetes „burnout“, odnosno emocionalnu iscrpljenost koja može nastati usled stalnih obaveza, praćenja zdravstvenog stanja i svakodnevnog upravljanja bolešću.
Prevencija ostaje ključna
Na kongresu je bilo reči i o mogućnostima prevencije dijabetesa. Kada je u pitanju tip 2, Stanarčić je naglasila značaj redovnih kontrola šećera u krvi, holesterola, krvnog pritiska i kreatinina. Prevencija dijabetesa tipa 1, kako je navela, zahtevaće dodatna istraživanja i veća ulaganja.
Šezdeset drugi godišnji kongres EASD završava se danas u Milanu, a okupio je brojne stručnjake koji se bave dijabetesom i njegovim komplikacijama.
Prema podacima Međunarodne federacije za dijabetes, oko 589 miliona odraslih ljudi uzrasta od 20 do 79 godina živi sa ovom bolešću širom sveta, pri čemu većina obolelih ima dijabetes tipa 2.
(Kraj) SP/AS