Nišlijka Milica Aranđelović nastupa na Welcome Stage 12.avgusta kao Rubber Cor

NIŠ

Pevačica, pijanista i kantautorka, sve to predstavlja Milica Aranđelović (19) koju organizatori jednog od najpoznatijih džez festivala u svetu najavljuju kao “čarobnicu muzike” koja je “usavršila svoj zanat” tako što je svoj “jedinstveni brend iskrenih, istinoljubivih i pripovedačkih tekstova i muzike prerušila u savremenu šansonu”. Milica će kao Rubber Cor nastupiti 12.avgusta na Welcome Stage.

– – Mnogo mi znači nastup na Nišvilu jer je to nešto o čemu sam maštala mnogo dugo. Toliko se radujem da imam osećaj da sam se celi život spremala za taj nastup i nadam se da će moja muzika ljude odvesti u neki drugi svet kada budu slušali moju muziku. Nadam se da će za vreme mog nastuap da se u svakom u publici da se desi nešto čarobno i da će kući odneti nešto što će pamtiti čitavog života, da zapamte miris koncerta i kako su se osećali, šta su mislili, možda osobu sa kojom su došli, volela bih da ceo taj doživljaj ponesu sa sobom i učine nešto spektakularno u svom životu, kaže Milica koja od svoje pete godine peva. Upisala je muzičku školu i naučila da svira klavir a onda je krenula da piše svoju muziku.

– – Moja vrsta muzika je alternativa sa primesama bluza i džeza, neke starije vrste muzike koje se nekada slušala. Mislim da se nisam opredelila više je to bilo prirodno, nekako je raslo jer sam krenula od pete godine da pevam i onda kasnije kada sam upisala muzičku školu naučila sam da sviram klavir i kada sam krenula da pišem svoju muziku onda je ona sama na neki način pronašla svoj put, jednostavno nisam razmišljala previše o tome, veli sagovornica i dodaje da je to što ona komponuje i peva pripada ekspresionizmu u muzici.

– – Taj pravac muzike nije zastupljen u našoj zemlji. U Francuskoj su se dosta pojavili, zatim u Londonu, oni pišu tekstove koji dolaze iz duše a koji možda nisu za slušanje svakodnevno nego  traže baš da odvojiš trenutak, da možda ugasiš svetla, upališ sveću, zatvoriš oči i uđeš u sebe na neki način. Nadam se da će i kod nas ljudi dobiti šansu da čuju tu vrstu muzike jer mislim da vape za nečim što je novo i drugačije i što će im ispuniti dušu. Mislim da je život jako dosadan ako iz generacije u generaciju proživljavamo iste stvari i slušamo na isti način tekstove. Čak i ljubavna pesma ako se na isti način piše i isti su tekstovi posle nekog vremena izgubi se čar jer ne može svaka osoba da na isti način napiše ljubavnu pesmu, kaže Milica koja je kao Ruber Kor nastupala Paris Art kafiću sa samo 14 godina.

– – Sama sve pišem i to na engleskom. Mislim da tako nastaju pesme, prvo ide poezija a onda se kasnije pojavi melodija koja je prati. Mada, vrlo brzo se one nekako same sjedine i nastane pesma tako da je i taj put prirodan. Moje pesme jesu drugačije. Uglavnom pišem o onome što vidim i doživim, volim da gledam druge ljude, da ih opserviram, da vidim kako žive, kako razmišljaju,da im čitam misli tako da me ljudi i život najviše inspirišu. Obrađujem i tužnije teme, ono što se dešava u svetu, borbe kroz koje prolazimo svakodnevno, to je ono o čemu pišem jer me to pokreće. Ne znam kako drugi doživljavaju moju muziku, meni je ona normalna zato što je to način na koji ja razmišljam i onda nije mi to uopšte strano niti čudno, pojašnjava Milica.

NOVI SAD

Nastupala sam dva puta do sada u Novom Sadu. Na Piano city festivalu 2018.godine i prošle godine na takmičenju gde sam osvojila drugu nagradu, zanimljivo je da je prvo mesto takođe osvojila Nišlijka. Otišla sam na to takmičenje jer sam htela da se predstavim i nisam očekivala da ću dobiti bilo kakvu nagradu tako da mi je to bilo lepo iskustvo jer se moj nastup dopao žiriju i publici. Mislim da sam se zaljubila u Novi Sad zato što je nekako drugačiji, ljudi su otvoreniji i nekako su usporeniji. Mislim  da imaju malo više strpljenja od nas. Nadam se da će i publika na Nišvilu uživati koliko i u Novom Sadu, kaže Milica.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare