BEOGRAD
Sedam od 10 zaposlenih u Srbiji oseća zabrinutost zbog mogućeg gubitka posla, pokazalo je istraživanje „Šta to radi zaposlene“, koje su sproveli Osiguranik, Infostud, Rezilient i TIM Centar.
Istraživanje je obuhvatilo 3.452 zaposlena i 842 donosioca odluka u Srbiji. Rezultati pokazuju i da zaposleni među pogodnostima najviše cene slobodno vreme i fleksibilnost, dok veštačka inteligencija već utiče na broj radnih mesta u pojedinim industrijama.
Prema nalazima istraživanja, svaki šesti zaposleni strahuje za svoje radno mesto, tri četvrtine kompanija uvelo je mere štednje ili pojačanog pritiska na zaposlene, dok tek svaki četvrti radnik smatra da menadžment otvoreno komunicira o stanju u kompaniji.
Na pitanje da li strahuju da bi u narednih 12 meseci mogli da ostanu bez posla, 16 odsto ispitanika odgovorilo je da je veoma zabrinuto i da smatra da mu je radno mesto ugroženo. Još 55 odsto navelo je da oseća određenu zabrinutost, iako ne smatra da je direktno ugroženo, dok preostalih 29 odsto nema strah od gubitka posla.
Neizvesnost se ogleda i u merama koje kompanije preduzimaju. Prema odgovorima zaposlenih, 74 odsto kompanija uvelo je neku od mera kao odgovor na poslovnu i društvenu neizvesnost tokom prethodnih godinu dana.
Najčešća mera je povećanje pritiska na produktivnost, što je navelo 44 odsto zaposlenih. Zamrzavanje plata ili povišica istaklo je 32 odsto radnika, obustavljanje novih zapošljavanja 28 odsto, otpuštanja 27 odsto, a ukidanje beneficija 23 odsto ispitanika.
Samo 26 odsto zaposlenih smatra da menadžment tokom krize otvoreno govori i o dobrim i o lošim rezultatima. Više od polovine, odnosno 51 odsto, navodi da informacije dobija selektivno, dok 23 odsto kaže da komunikacija izostaje i da su zaposleni prepušteni nagađanjima.
Kada je reč o pogodnostima koje najviše cene, na prvom mestu su dodatni slobodni dani, koje među najvažnije beneficije svrstava 41 odsto ispitanika.
Četvorodnevnu radnu nedelju i fleksibilno radno vreme važnim smatra po 40 odsto zaposlenih, dok mogućnost rada od kuće izdvaja 37 odsto ispitanika.
Ipak, istraživanje ukazuje na primetan jaz između želja zaposlenih i pogodnosti koje su im trenutno dostupne. Fleksibilno radno vreme i dodatne slobodne dane ima po 29 odsto zaposlenih, dok mogućnost rada od kuće koristi 27 odsto njih.
Istraživanje se bavilo i tim bilding aktivnostima. Iako su one dostupne za 22 odsto zaposlenih, svega šest odsto ispitanika svrstava ih među beneficije koje su im lično važne.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje izdvaja se kao najvažnija plaćena pogodnost: važnim ga smatra 30 odsto zaposlenih, dok ga u svojim kompanijama ima 27 odsto ispitanika. Plaćene dodatne edukacije i treninzi važni su za 23 odsto zaposlenih.
Veštačka inteligencija predstavlja još jednu oblast u kojoj se stavovi zaposlenih i predstavnika kompanija značajno razlikuju. Dok je 67 odsto predstavnika kompanija vidi kao priliku za povećanje produktivnosti, isto mišljenje deli svega 32 odsto zaposlenih.
Smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja veštačke inteligencije do sada je prijavilo dva odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem. Međutim, taj udeo je znatno veći u pojedinim sektorima: u IT sektoru iznosi 13 odsto, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju 10 odsto.
(Kraj) SP/AS