VLASOTINCE

Vinogradarstvo je u prošlom veku bilo glavna poljoprivredna grana u vlasotinačkoj opštini. Od ubranog grožđa i vrhunskih vina koja su se pila čak i na dvorovima srpskih vladara, mnoge ovdašnje porodice su pristojno zarađivale, a često im je to bio i jedini izvor prihoda.

Od tih para njihova deca išla su i na studije i van granica naše zemlje. Gotovo sva domaćinstva imala su zasade vinograda u vlasotinačkom Belom kamenu, zatim u selima Orašju, Kukavici, Dadincu, Jastepcu, Šišavi, Donjoj i Gornjoj Lomnici i drugim.

Današnja slika vinogradadrstva ovog kraja je drugačija: sumorna je i bolna. Tamo gde su bili zasadi vinove loze sada su šipražja urasla u dugogodišnje korove. Nema više ni plantažnih velelepnih vinograda tadašnje Zemljoradničke zadruge koja je otkupljivala sve viškove grožđa od vinogradara, a bilo je uvoza i iz susedne Makedonije. Od preko dve hiljade hektara vinove loze sada je u „životu“ tek nešto blizu dvesta hektara.

Sve se nekako promenilo, pa i vreme berbe grožđa, koja je uobičajeno počinjala prve nedelje oktobra. Uranila je berba ove godine, poprilično, i počela je sredinom prošlog meseca da bi bila okončana ovih prvih oktobarskih dana, bezmalo mesec dana. Ranijih godina, ona bi počinjala u prvoj trećini oktobra i bila bi okončana za nepune dve nedelje.

Pretopli letnji dani i visoke temperature su zrna vinove loze učinili zrelim i prezrelim mnogo ranije, a jedini razlog duge višednevne berbe je nemogućnost prodaje grožđa. Nema više otkupa za privredne državne subjekte, već sva prodaja išla je fizičkim licima.

Uz sve muke i probleme koji se javljaju u radu u zasadima vinograda, najveći problem, gotovo svima je kako da se reše viška ubranog grožđa. A rod je, kao i prošle godine, bio rekordan.

Optimalni vremenski uslovi

Samo oni koji nisu radili vinograde nisu imali visoke prinose. A pored toga i sam kvalitet grožđa bio je na visokom nivou, možda čak i više od toga.

– Bilo je kiše u pravo vreme, a onda su došli topli višenedeljni dani, što je prijalo zrnu grožđa da dostigne najviši stepen kvaliteta – kaže nam Marjan Jovanović iz vlasotinačkog sela Orašja, uzoran i vredan vinogradar, koga smo zatekli kako mulja grožđe u svom dvorištu, pod budnim okom mame Mirjane i dede Lazara, koji je već zakoračio u desetu deceniju života, ali koji posao nadgleda sa terase. A tu je i otac Ivan i maleni sin Ogi, koji im „pomaže“ tako što šutira loptu u pravcu muljače, uz pobedonosni uzvik: „Gooool“…

JUGpress: Kakav je rod ove godine u odnosu na prošlu, takođe, dobro rodnu godinu?

Marjan Jovanović: Svi vremenski uslovi bili su naklonjeni vinovoj lozi. Bilo je kiše u pravo vreme, možda je trebalo još malo da bude padavina da bi zrno bilo krupnije. Tretirao sam vinovu lozu na vreme i sa pravim zaštitnim sredstvima, a i Bog nam je puno pomogao. Nije bilo ni bolesti u vinogradima, tako da je kvalitet grožđa bio vrhunski i sa malo utrošenih zaštitnih hemijskih sredstava. Sve u svemu, prezadovoljan sam.

JUGpress: Da li ste, kao i ranijih godina, imali kupce za vaše grožđe?

Marjan Jovanović: Jesam, ali mnogo manje nego ranijih godina. Prepolovio se taj broj koji su ranijih godina uzimali grožđe, a bili su iz okoline Niša, Leskovca i Pirota. Vreme je učinilo svoje. Neki su prestali da konzumiraju vino kao alkohol, a neki su prilično omatorili i imaju zabranu da piju alkohol. Nešto sam prodao, a jedan deo je završio u sopstvenom podrumu. Pa neka ga, prodavaću vino. A umemo i mi da popijemo po koju čašu. Tu mislim na sebe i mog tatu. A ponekad dođe i komšija koji ne pravi vino, a koji ne voli kobajagi da pije.

JUGpress: Koji su vaši planovi kada je u pitanju vinogradarstvo?

Marjan Jovanović: Isti, kao i prethodnih godina. Imamo plantažne zasade vinograda sa najkvalitetnijim sortama grožđa za spravljanje vina. Pa tako kad dođe vreme, eto me opet u prolećnim danima u pripremi vinograda za godinu koja sledi. Tu je orezivanje, zaoravanje, stavljanje potrebne količine veštačkog đubriva i sve što ostalo treba. Pratimo savete stručnih ljudi iz vinogradarstva i molimo se Bogu da nam podari dobro vreme i dobre uslove za naše vinograde. Ne mora da bude roda kao poslednje dve godine, bićemo zadovoljni i manjim količinama, samo da grozd bude zdrav i kvalitetan.

JUGpress: Ako nije tajna, koju količinu grožđa ste obrali?

Marjan Jovanović: Što bi bila tajna: prošle godine 3,5 tona, a ove blizu tri tone, s tom razlikom što je sada mnogo kvalitetnije.

JUGpress: Koji je razlog manjeg broja kupaca u odnosu na prethodne godine?

Marjan Jovanović: – Prodaja grožđa je tržišna utakmica. Ko ponudi najbolje uslove i najbolje cene, tamo ide kupac. U krajeve iz kojih su ranije dolazili kupci, grožđe su nudili proizvođači iz Makedonije, Župe, pa čak i Negotinske krajine. Pojedinci su dolazili sa svojim muljačama i tako pravili vino, a cena grožđa koju su oni prodavali bila je daleko manja u odnosu na prošlu godinu. To je razlog.

“Kad vino vrije, ne može da se spije”

Najstariji član domaćinstva, 97-godišnji Lazar (Marjanov deda i Ivanov otac), ističe da je proces vrenja vina već počeo.

– Podrum je ispod moje sobe gde spijem. Ne može da se spije koliko vino jako vrije. To je najbolji znak da ćemo opet imati najbolje vino, ne samo u selu, već i u kraju. Naučio sam sina i unuka da se sa vinom mora ponašati gospodski – veli deda Lazar na karakterističan način..

Jeftino, a kvalitetno

Cvetko Janković iz sela Kukavice je jedan od najboljih vinogradara u vlasotinačkom kraju. Iako su ga godine pritisle, skoro svakodnevno je u svom vinogradu. U prolećnim danima, kada je rezidba, najtraženiji je rezač u kraju.

– Manje je kupaca u odnosu na prošlu godinu, bez obzira na činjenicu da je kvalitet samog grožđa izuzetno visok. To je osnovni razlog što su cene u odnosu na prošlu godinu niže za 20–25%. Ali zato je bilo dobrog i kvalitetnog roda i to je nadomešteno većim prinosima. I pored svih problema, isplati se baviti se vinogradarstvom – uveren je on.

Vlastimir Stamenković