NIŠ

Kada je išao u srednju mašinsko tehničku  školu  „15 maj“ u Nišu Vladimiru Bakalju bilo je teže nego ostalim drugovima da pohađa nastavu . Kretao se uz pomoć kolica i bilo je nemoguće da sam pređe prepreke koje postoje za osobe sa invaliditetom i uđe u odeljenje da bi pohađao nastavu. Pomagali su drugovi ali sve je to stvaralo velike poteškoće u njegovom kretanju, pohađanju nastave i životu. On kaže da je postojala rampa za prolaz osoba koja se kreću uz pomoć kolica ali time nije bio rešen problem

„Škola je bila na drugom spratu i pored najbolje volje školskog rukovodsta nama je bilo teško da se popnemo do škole. Za tako nešto je bio potreban lift. Sredsta su bila problem i lift se nije izgradio.“ kaže 22-ogodišnji Bakanj.

 

Sličnog iskustvo imao je  i Steva Mitić  i koji je išao u Umetničku školu kome je, da bi ušao u učonicu, pomagao vojnik koji je služio civilnu vojnu službu.

Njih dvojic a su bili učesnici akcije „Zajedno za pristupačnost „ tačnije „ Stolice  u paru“, govorili  o problemima osoba sa invaliditetom  o arhitektonskim barijerama i njihovom uklanjanju. I jedan i drugi smatraju da stvari ne stoje na „ mrtvoj tački, da se mnogo toga u uklanjanju barijera uradilo , ali da problema još uvek ima.

„Slična ovakva inicijativa postojala i pre nekoliko godina i njihovo organizacijoma grad se renovira, napreduje za potrebe osoba sa invaliditetom „, kaže Mitić.

 Po njegovom mišljenju stvari su se popravile u centru ali van centra , prema periferiji grada stvari sa arhitektonskim barijerama se ne popravljaju.

„ U centru može da se prođe  skoro u svim ulicama , ali kako idete van centra sve je teže osobama u kolicima da se nesmetano kreću. Treba voditi računa o gustini postavljanja rampi. Rastojanje među rampama trebalo bi da bude manje., pa kad siđete sa trotoara treba se na njega ubrzo i popeti,

„Ima pomaka ali još treba da se radi da bi bilo laše kretanje i život osobama sa invaliditetom“, kaže Bakanja koji smatra da svaku školu, imala ili ne trenutno đake sa invaliditetom, treba opremiti da u njima učenici sa invaliditetom  lakše mogu da se kreću.

„ I ove školske 2017/18. godine učenici sa invaliditetom i njihovi roditelji su se suočili sa arhitektonskim barijerama u niškim školama, koje ih sprečavaju da se obrazuju i budu ravnopravni članovi zajednice.

Hajde da počnemo da poštujemo zakone! Hajde da uklonimo barijere u osnovnim i srednjim školama i učinimo obrazovanje dostupnim učenicima sa invaliditetom. Hajde da zajedno zahtevamo od odbornika Skupštine Grada Niša da u budžetu za 2019. izglasaju najmanje tri ipo miliona dinara kojim će se ukloniti arhitektonske barijere u niškim školama“ kažu organizatori akcije.

„Ovo je prvi put da se organizuje ova akcija u okviru projekta koji za cilj ima javno zagovaranje i donošenje budžetske oduke da se u budžetu za grad Niš opredeli 3,5 miliona dinara za sanaciju i postavljanje kosih ravni i svega onoga što je potrebno da učini makar tri niške škole dostupnim. Važnost ove akcije je u tome što će po prvi put lično i aktivno članovi i članice udruženja sa invaliditetom iz grada Niša biti uključeni i zajedno sa čelnicima grada Niša u akciji “ Licem u lice“ razgovarali o svojim problemima! kaže Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava , organizatora akcije

„Arhitektonske barijere su mnogo širi od problema jedne ciljne grupe, manjinska grupe. Ta manjinska grupa čini 10 posto naših sugrađana. To nije mali broj. Načelo jednakosti zahteva od nas da ih ne diskriminišemo.  Obavezuje nas da naš grad bude grad jednakih mogućnosti a to znači bez barijera za bilo koga. , Dostupno okruženje, javne površine i objekti nisu problem samo osoba sa invaliditetom . To je problem i za naše starije sugrađane , za majke sa decom u kolicima  jer sve te barijera onemogućavaju, sprečavaju kretanje pristup objektima i javnim površinama“, kaže Dragan Đorđević iz Obora za ljudska prava.

„ Mnogo toga se učinilo u prethodnom periodu. Dve decenije teškog rada, borbe i ulaganja svih, ne samo osoba sa invaliditetom koji su bili inicijatori, već i dobre volje predstavnika grada  vlasti, Sekretarijata, gradonačelnika, Gradskog veća  učinilo je da se unapredi i olakša život osobama sa invaliditetom.  Bilo je tu i mnogo problema. Menja se politika, menjaju se ljudi na određenim mestima , a to ume da stvori problem za osobe sa invaliditetom. Mnogo toga smo učinili ali problema još uvek ima. Ono dolaze i zbog birokratilje, papirologije. A činjenica je da sve se više osoba sa invaliditetom školuje, pohađa univerzitetee. Sada ima mnogo više studenata sa hendikepom nego ranije. Zato mislim da bi trebalo da oni imaju svoje prostorije i na Univerzitetu, kako je to u Beogradu, Novom Sadu“, kaže Jasmina Barać Perović.

Jasmina je uporan i dugogodišnji poslenik i borac za prava i bolji život osoba sa invaliditetom. Kao žena ( i majka) sa invaliditetom  smatra da svi problemi nisu rešeni. Navodi da  osobe sa invaliditetom nemaju popodnevni kombi prevoz, prostorije asmatra da  grad treba da snosi troškova plaćanja struje , vode udruženja osoba sa invaliditetom.

„ Problema ima ali potenciram,  dosta je učinjeno. Mnogo toga treba još uraditi. Predstoji nam borba za poboljšanje života žena i majki sa invaliditetom.“

Kaže da je poslednjih godina u gradu  postavljen veliki broj rampi  a s druge strane podignut je nivo svesti i saradnje među udruženjima i organizacijama osoba sa invaliditetom.

„ Zasluga pojedinaca je velika. Najveću zahvalnost dugujemo ljudima  koji u svom neposrednom okruženju , u porodicama, nemaju osobe kojima je pomoć potrebna  ali su godinama uz nas, videli su našu borbu i senzibilisani su . Jordan Ivanović  iz Odbora  , većnica Tijana Đorđević, i još neke ljude možete da pozovete u pola dana i noći i rešavamo problem. Ako ga ne rešimo odmah, rešićemo ga ubrzo. Veliki je i broj mladih ljudi koji su aktivni.

Svi mi u Udruženju radimo na tome da bude bolje svima nama, prvenstvano osobama sa invaliditetom koji su naši članovi ali i svim ostalim građanima našeg grada „ kaže Jasmina Barać Perović , predsednica Udruženja studenata sa hendikepom i predstavnica udruženja Žena sa hendikepom  „Iz kruga“ Niš.

Ne dele svi njeno mišljenje. Smatraju da se donekle stagniralo u poboljšanju uslova života osoba sa invaliditetom.

„ Postoje stvari koje vreme ne može da zaustavi. Prava osoba sa invaliditetom su na tom nivou  da sama od sebe idu napred i vreme na može da ih zaustavi. Mi poslednjih godina imamo stagnaciju , čak i nazadovanje, kada su u pitanju prava osoba sa invaliditetom, pogotovo na planu slobodnog kretanja. Dešava se da kod rekonstrukcija ulica ne obrati se pažnja da je tu nekada  bila kosina, rampa , nego vrate ivičnjak. To se ranije nije dešavalo, dešava se poslednjih  pet šest godina.  U tom delu su stvari nazadovale. Malo se ili nimalo ne radi na pristupačnosti institucija. Stalo se. Generalno Niš je nepristupačan grad. Nadam se da ovakvim zagovaračkim procesima možemo da utičimo da se stvari menjaju na bolje“ jaže Ivan Novković iz fondacije Pons.

Da bi osobe sa invaliditetom bile uključene u društvenu lokalnu zajednicu treba da imaju nesmetano kretanje, pristupačno okruženje, da svi gradovi u Srbiji treba da posvete posebnu pažnju ovom problemu.

Iz budžeta grada Niša ove godine su izdvojena sredstva kako bi se realizovale akcije koje će grad učiniti „ prohodnijim“ i olakšati život i kretanje osobama sa invaliditeto.

„ Činimo mnogo ali mislim da je nedovoljno. Društvo je učinilo određeni pomak u odnosu na prethodni period. Samim tim što se dosta populariše i priča, objavljuje u medijima,  o problemu  arhitektonskih barijera i njihovomuklanjanju, samim tim što se potencira to pitanje, znači da treba da se radi još upornije i više na tom planu. Ove godine je iz budžeta grada Niša preko investicija je izdvojeno preko pet miliona za uklanjanje arhitektonskih barijera. Donbro je kad se određena sredstva izdvoje namenski. Imamo projekat „ Jedan laki kilometar „ kojim prevashodno nastojimo da do kraja godine uklonimo barijere u centru grada.  Ovom akcijom je obuhvaćen deo grada u samom centru u rastojanju od jednog kilometra od spomenika“ objašnjava Jordan Ivanović, predsednik Saveta za osobe sa invaliditetom grada Niša.

Ovo je prva faza akcije.

„Nećemo se zaustavitii na tome. Za sledeću godinu planiramo da uradimo Akcioni plan za naredne pet godine,, tačnije od 2020. do 2015. godine“ kaže  Jordan Ivanović i dodaje „U centru grada najveći problem su ivičnjaci  i mi ovim akcijama nastojimo da ih uklonimo. Tu postoje standardi po kojima se ivičnjaci uklanjaju. Ispred mnogih objekata postavljene su rampe koje nisu po standardima i njih treba urediti. Za krupnije zahvate trebalo bi da se saćini strateški plan i akcija na uklanjanju barijera , kao što je Novi Sad učinio pre nekoliko godina.  Za tako nešto potrebno je izdvojiti veća sredstva.

Ovo su mišljenja učesnika akcije „ Stolice u paru“,  koja je organizovana da bi se skrenula pažnju na probleme osoba sa invaliditetom zbog nepristupačnih javnih objekata. Akciju su organizovali  predstavnici Odbora za ljudska prava Niš  u saradnji da sa udruženjima osoba sa invaliditetom iz Niša – Centrom za samostalan život invalida, Udruženjem distrofičara Niša, Niškim udruženjem studenata sa hendikepom, Fondacijom PONS i Udruženjem paraplegičara nišavskog kruga  i realizovana je tako što su predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom razgovarali sa odbornicima Skupštine grada Niša. Akcija je organizovana u okviru projekta “Glas zajednice o EU integracijama , podsticaj dijalogu OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika.