NEMA ZNAČAJNIJIH POMAKA NA BOLJE

LESKOVAC

Povodom završetka Dekade inkluzije Roma (2005-2015) objavljen je prvi izveštaj u kome se na osnovu postojećih podataka meri progres, ili nedostatak istog, u pogledu inkluzije Roma i Romkinja u odnosu na prioritete Dekade inkluzije. U izveštaju su korišćeni već dostupni podaci koje su prikupile kako državne statističke agencije, tako i nevladine organizacije, dok je na osnovu rada eksperata i ekspertkinja radne grupe za integraciju Roma i Romkinja Agencije za fundamentalna prava sastavljena lista relevantnih indikatora integracije. Autori i autorke se nadaju da će ova publikacija pomoći Agenciji za fundamentalna prava i Evropskoj uniji da uspostave standardizovan sistem indikatora i prikupljanja podataka o inkluziji Roma i Romkinja.
Osnovni ciljevi Dekade inkluzije bili su „zaustavljanje diskriminacije i zatvaranje neprihvatljivih jazova između Roma/Romkinja i ostatka društva“, naročito u oblastima zaposlenja, obrazovanja, zdravlja i stanovanja, uzimajući u obzir i šire ciljeve nediskriminacije, rodne ravnopravnosti i smanjenja siromaštva. Indeks inkluzije Roma sadrži indikatore vezane za sve ove oblasti, a rodno raslojeni podaci su dati gde god je to bilo moguće. Poredi se stanje po svim indikatorima
ukupne populacije zemlje, Roma i Romkinja zasebno (situacija Romkinja ne poredi se sa ukupnom romskom populacijom već sa ukupnom populacijom zemlje, što autori/ke obrazlažu time da nema smisla međuosobno porediti stanja dve ranjive i isključene grupe). Dati su i posebni izveštaji za 11 zemalja: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Češku, Mađarsku, Makedoniju, Crnu Goru, Rumuniju, Srbiju, Slovačku i Španiju. Pored opšteg zapažanja da bi prikupljanje podataka o inkluziji Roma i Romkinja moralo biti češće i sistematičnije, ističe
se i da u mnogim zemljama nisu mogli da se nađu zasebni podaci o muškarcima i ženama, posebno u pogledu indikatora o stanovanju i primanjima (npr. u Albaniji, BiH, Bugarskoj i Makedoniji), a negde ni kod pojedinih indikatora vezanih za obrazovanje, zaposlenje i zdravlje
(u BiH, Španiji, Mađarskoj i Rumuniji). Zemlje u kojima su dostupni rodno raslojeni podaci za većinu indikatora su Češka, Crna Gora, Slovačka i Srbija.
U izveštaju za našu zemlju, koji sadrži podatke iz 2014, 2011, 2005, 2004. i 2002, navodi se da se položaj Roma i Romkinja u pogledu pristupa obrazovanju malo poboljšao kada je u pitanju osnovno i sekundarno obrazovanje. Procenat visokoobrazovanih Roma i Romkinja i dalje je blizu nule. Navodi se i da su Romi i Romkinje prezastupljeni u specijalnim školama, dok je u predškolskim ustanovama primećen napredak i nije zabeležena segregacija. Po pitanju indikatora vezanih za zaposlenje smanjio se jaz između Roma/Romkinja i ostatka populacije. Ipak, velikih broj Roma/Romkinja je bez radnog iskustva, uključujući veliki broj mladih koji nisu ni zaposleni ni na školovanju, a u ovoj grupi su naročito zastupljene devojke.
Poboljšanje situacije primećeno je i u oblasti stanovanja, iako i dalje veliki broj Roma i Romkinja nema imovinska dokumenta i stanuje u izdvojenim i prenaseljenim kvartovima. Stopa smrtnosti romske novorođenčadi je duplo viša u odnosu na opštu populaciju, a prosečan životni vek je 12 godina kraći. Iako nisu dostupni podaci o prosečnim primanjima, procenjuje se da se broj Roma i Romkinja koji žive u apsolutnom siromaštvu povećao, a da se oko 40% suočava sa diskriminacijom.

ZNAČAJNIJIH POMAKA NA BOLJE

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o