Na području Vranja suša nanela veliku štetu poljoprivrednicima

VRANJE

Suša i ekstremno visoke temperature ovog leta na području grada Vranja i Pčinjskog okruga nanele su veliku štetu ratarskim kulturama.

Posebno je stradao kukuruz, kaže Nada Lazović  Đoković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Vranju.

„U Pčinjskom okrugu je 10 hiljada hektara pod kukuruzom. Totalno je uništeno 40 odsto. Nema nikakav prinos. Na 10 odsto površina je urađena silaža, a na ostalih 50 odsto prinos će u proseku biti četiri do četiri i po tone po hektaru“, kaže Lazović  Đoković.

Suša nije ostavila posledice na pšenicu koja je bila posejana na 16 hiljada hektara. Ipak kasni rokovi setve i loši  vremenski uslovi ove godine smanjili rod za 10 do 15 odsto po hektaru. Prosečan prinos je 3,5 tone hlebnog zrna po hektaru.

Suncekret je na vrlo malim površinama, negde oko 15 hektara i suša je prepolovila prinos.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Vranju, Suzana Jeftić, kaže da je na području Pčinjskog okruga oko 1.580 hektara pod voćem. Najviše je zastupljena šljiva, zatim jabuka i kruška, a poslednjih godina povećevaju se površine pod malinama. Trenutno u okrugu je oko 350 hektara pod ovim voćem.

„Što se voćarske proizvodnje tiče ova godina je bila specifična. Imali smo kasne prolećne mrazeve koji su još u početku, skinuli oko 30 posto roda. Najviše se to odrazilo na voćne vrste koje rano cvetaju, jabuku i šljivu. Suša je, s obzirom da se tempetura  kretala i do 42 stepena, nanela velike štete voću – malini, kupini i ribizli, a nešto manje jabuci i šljivi. Oštećenja se ogledaju u opadanju plodova.

Ova godina generalno je loša, tako da je prinos što se tiče suše smanjen od 20 do 40 procenata zavisno od voćnih vrsta. Nismo zadovoljni ni prinosom ni kvalitetom voća“, kaže Jeftićeva.

Gradski većnik za poljoprivredu, Aleksandar Janjić ističe da je ova godina bila teška za ratare zbog mrazeva i snega u apilu, kao i veoma sušnog leta i grada koji je dva puta padao. Sve je to uticalo da prinosi skoro u svim poljoprivrednim kulturama budu niži od proseka i u odnosu na 2016. godinu, kad je, primera radi, prinos kukuruza po hektaru bio 8 tona.

Na nivou grada Vranja formirana je Komisija za procenu štete od suše koja će na terenu proceniti kolike su posledice, ističe većnik Janjić.

Da bi se poljoprivrednici zaštitili od elmentarnih nepogoda, potrebno je da znaju da za sve poljoprivredne kulture postoje razni vidovi osiguranja, gde država finansira 40 odsto. Lokalna samouprava daće poseban akcenat na edukaciju proizvođača kada je reč o neophodnosti navodnjavanja, protivgradne zaštite i osiguranja useva. I pomoć će usmeriti u tom pravcu, zaključuje Janjić.

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare