NIŠ

Veljko Đurić je učenik generacije  Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu. Proglašen ja za najboljeg među najboljim u kategoriji učenika metematičkog i jezičkog smera, a ovo priznanje je podelio sa Andrijom Živanovićem koji je najbolji među učenicima spacijalnih odeljanja. Za mladog i talentovaog  Veljka javnost je prvi put čila još dok je bio osnovac zahvaljujući nagradama koje je osvajao na takmičenjima, a potom i knjizi koju je napisao i koja čeka, kada je Veljko još malo usavrši, i izadavča. U međuvremenu je napiso i drugi roma. Onda su usledile nove nagrade, a kako i sam kaže ovaj gimnazijalac koji se po mnogo čemu razlikuje od drugih, najdraža mu je Sretenjska nagrada koju mu je uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Najmlađi je dobitnik ove nagrade i to ponosno ističe ali i dodaje da ta nagrada napravila neku vrstu prekratnice u njegovom životu. Govorio i na jednom od Foruma mladih naučnika, a ove godine se na Forumu zahvalio na nagradi u ime svih dobitnika.

                                  Do zvanja učenika generacije jedne od najpoznatijih niških gimnazija koja je okrenuta negovanju talenata dovele su ga mnogobrojne nagrade na takmičenjima. Sa ponosom ističe da mu je pored Sretenjskog priznanja posebno draga nagrada koju je nedavno osvoji na takmičenju iz ekologije, prvo mesto na međunarodnoj nacionalnoj ekološkoj olimijadi. Priznaje učenik generacije je kruna n jegovog dosadšnjeg školovanja. Svojim vršnjacima poručuje da je najvažnije da imaju cilj ka kome će ići i da ne odustaju od toga.

                                Ono što Veljka odvaja od drugih vršnjaka je široko interesovanje za naučne oblasti. Uspešno spaja prirdne i društvene nauke. Kroz svet nauke ga vodi ljubav prema nauci, a kroz takmičenja intuicija.

                                 „ Da pobedim na takmičenjima verovatno presuđuje višegodišnje takmičenje i iskustvo koje sam do sada stekao. Svakako da je za svakog takmičara važno znaje  ali i dobra intuicija  koja me vodi to tačnog rešenja problema.  Širina znanja iz različitih oblasti, povezivanje znanja iz književnosti, istorije i drugih predmeta, može da nam pomogne da dođemo do  tačnog odgovora i ako nekada nemamo neposredno tu informaciju“, iskren je Veljko.

                       U biografiji Veljka Đrurića upisano je petnaestak nagrada. Učestvovao je na literalnim konkursima, ali su u prvi plan nekao uvek bile prirodne nauke.

                      „Takmičio sam se iz biologije i informatike, a sa druge strane i književnost je oblast iz koje sam se dosta takmičio, a ono što je sigurno doprinelo toj tituli „učenik generacije“ to je sigurno 15 međunarodnih i državnih prvih mesta za četiri godine“, kaže Veljko.

                        Za izbor đaka generacije presudne  su ocene zajedno sa rezultatima sa takmičenja. U đačkoj knjižici Veljka Đurića su sve same petice, ali ovaj mladi gimnazijalaca kaže da se događa da ocena bude i manje. Njega to ne zabrinjava jer ima jasan stav o tome i ističe da ne opterećuje sebe ocenama i da one nisu odraz funkcionalnog znanja koje je na prvom mestu i koje je potrebno izgraditi tokom školovanja.

                       „Meni je bilo najvažnije da steknem znanja iz različitih oblasti. To me uvek guralo napred. Nije mi bilo preterano teško, jer koliko se čini da te stvari nisu povezane nekada se prepliću čak i humanističke i prirodne nauke, pa je zanimljivo kada ih nađemo tamo gde ne očekujemo“, dodaje je Veljko Đurić.

                          Završetkom gimnazije Veljko je zakoračio u novi period svog života. Kraj srednjoškolskog obrazovanja je vreme kada se donosi značajna odluka o nastavku školovanja.

                         „Sada me očekuje upis na fakultet. Odlučio sam se za Fakultet organizacionih nuaka u Beogradu tako da,  iako sada deluje da ću morati usko da se profilišem, nastaviću da  gajim i dalje svoje strasti jer smatram da to profiliše moju ličnost“, ističe Veljko koji uz to što se interesuje za nauku ima još jednu strast, a to je muzika. Piše tekstove i komupnije melodije za kompozicije koje izvodi njegova drugarica.

                     „Iako nekada deluje da živimo u totalnom mraku u društvenom kontekstu, mislim da su ljudi oni koji su posvećeni svom radu i rade negde u tišini, upravo ta svetlost na kraju tunela koja je ruka za spas i svi moramo da se osvrnemo na takve ljude“, poručio je na kraju razgovora mladi Veljko Đurić. (kraj) VP/SM