VIĆENCA

U prostorima gde se spajaju geografske karte i pejzaži duše, pisanje postaje čin preživljavanja, a jezik domovina koju nosimo sa sobom. Tamo gde utihnjuje eho zavičajnog Homolja, a počinje blagi šum venecijanskih laguna, rađa se i živi stvaralački kosmos Rade Rajić Ristić.

Rođena pod okriljem tišine sela Sena kod Kučeva, ova pesnikinja, novinarka i prevodilac već decenijama u italijanskoj Vićenci ispisuje jedinstvenu mapu čežnje, dokazujući da su reči jedini mostovi koji se nikada ne mogu porušiti. Zavičajni koren je ostavila u nedrima Homolja i krenula putevima sudbine.

Azbuka interkulture

Njen životni i umetnički put jeste neprekidno hodočašće između dve obale. Ponevši u koferima diplomu beogradskog Filološkog fakulteta i duboku opčinjenost bajkovitim svetovima Grozdane Olujić, Rada Rajić Ristić je u Italiji potražila novu sintaksu postojanja.

Na Univerzitetu Ka Foskari u Veneciji, kroz master studije o imigraciji, ona je sudbinu stranca prevela u jezik nauke, da bi je potom kroz prosvetiteljski i medijatorski rad pretočila u čistu empatiju. Radeći kao nastavnica i tumač, ona ne predaje samo jezik; ona italijanskoj deci daruje svetlost srpskih bajki, a našim mališanima u rasejanju čuva zavičajni koren od zaborava.

Dvojezični stihovi

Poetski opus Rade Rajić Ristić – sa više od dvadeset zbirki poezije i mestom u četrdeset svetskih antologija – jeste intimna istorija plemenite nostalgije. Njen stih je dvojezičan, podeljen između srpskog melosa i italijanske melodije, a odzvanjao je čak i na dalekim jezicima poput hindija i pandžabija.

Njena poezija je angažovana, budna, okrenuta borbi protiv ravnodušnosti sveta. Taj glas, prepoznat i krunisan uglednim priznanjem „Kočićevo pero” za knjigu „Most među dušama”, ne robuje samoći. On se umnožava i traži harmoniju sa drugima, što svedoči i njen muzičko-poetski trio „U tri reči”, gde se stihovi pretvaraju u polifoni krik za mirom i razumevanjem među narodima.

Mastilo dijaspore

Kao dugogodišnji hroničar i dopisnik frankfurtskih „Vesti”, Jugpressa, Infovizije i Portala eDijaspora, ona je svojim perom tkala sudbine malih, a velikih ljudi u rasejanju. Njena publicistička trilogija – „Prijateljstvo bez granica”, „Srce – kolevka prijateljstva” i najnovije, nagrađeno delo „U sazvežđu prijateljstva” – nisu samo knjige reportaža. To su spomenici ljudskosti, svedočanstva o mešovitim brakovima, o preplitanju sudbina i dokaz da ljubav ne poznaje pasoše ni granice.

Ambasadorka mira

Iza tog svetla javnih priznanja i titule međunarodne Ambasadorke za mir, pulsira miran porodični sklad sa suprugom Damirom, sinom Lazarom, snajom Jovanom i unučicom Julijom. Rada Rajić Ristić ostaje tiha heroina interkulturalnosti. Njena biografija je poezija sama po sebi – pesma o devojčici iz Sene koja je naučila Italiju da peva na srpskom, i ženi koja je u kamenu Vićence zasadila neven sa homoljskih proplanaka. Ona je dokaz da umetnost nema državljanstvo, ali ima dušu i da je to srce uvek tamo gde se reči pretvaraju u ljubav.

Blagica Mandić