LESKOVĆANI BEOGRADSKE DIJASPORE : ŽIVOJIN NIKOLIĆ

BEOGRAD-LESKOVAC

(Nova Naša reč)

Mnogi su Leskovčani napustili zavičaj i, niz Veternicu, dve Morave,kao i uz Dunav, otišli u Beograd, a odatle poneko i u beli svet. Svi
oni nose u sebi osećanje pripadnosti Leskovcu i žele da doprinesu njegovom razvoju. To nije uvek moguće iz opravdanih ili neopravdanih
razloga. Ovo je skup kazivanja o Leskovčanima beogradske dijaspore, da bi njihov doprinos ipak postao moguć, piše profesor doktor Žarko
Spasić, i sam Leskovčanin sa boravkom u Beogradu.
Od ovih tekstova na kraju dvogodišnjeg ciklusa laniramo objavljivanje i knjige, Ovim serijalom želimo da podsetimo one koji su zaboravili i obavestimo one koji ne znaju, i da, pre svega, ostavimo svedočanstvo o tome da je Leskovac imao i ima mnogo toga vrednog i da su njegovo najveće bogatstvo upravo ljudi koji su, neretko, morali da odu iz njega da bi pronosili dobar glas o njemu.
Žarko Spasić:
Leskovčani
beogradske dijaspore (2)

Univerzitet u Beogradu pokriva sve oblasti sa 31 fakultetom i više instituta. Mašinski fakultet je akreditovao 22 modula obrazovanja na akademskim master studijama. Najnoviji i jedan od najaktuelnijih je Modul za informacione tehnologije. Usmerenje za vazduhoplovstvo ima dugu tradiciju sa promovisanim brojnim afirmisanim ekspertima.
Diplomirani mašinski inženjer Živojin Nikolić je, kao priznati ekspert za bezbednost međunarodnog vazdušnog saobraćaja, zastupao Jugoslaviju u zasedanjima Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) u okviru Ujedinjenih nacija. Na osnovu stečenog inženjerskog iskustva iz ekspertiza, njegovi predlozi za unapređenje bezbednosti su najčešće usvajani. Na taj način primenjivao je znanje koje je stekao na Smeru vazduhoplovstva Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Mašinski inženjer Živojin Nikolić je svestrana ličnost jer je, pored mašinske struke, i sada vrstan muzičar i uspešan kolekcionar foto i video istorijskih materijala o Leskovcu.
Živojin Nikolić je rođen 22. februara 1926. godine u Leskovcu u zanatskoj porodici od oca Dobrivoja i majke Nade, deleći detinjstvo sa sestrama Radmilom i Bosiljkom (slika 1). Ima dve ćerke, Nadicu i Vesnu. Osnovnu školu „Štrosmajer“ je završio 1937. godine u Leskovcu. Četvrti razred Gimnazije i malu maturu je završio ratne 1941. godine u Leskovcu, da bi u sedmom razredu otišao u Sombor gde je 1945. godine završio srednje obrazovanje uz oslobađanje od mature kao i svi ostali ratom ometeni učenici. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1957. godine, da bi 2007. godine primio Zlatnu diplomu za 50 godina inženjerskog rada. U vremenu od 1972-86. godine mašinski inženjer Živojin Nikolić je rukovodio Službom za ispitivanje udesa vazduhoplova pri ondašnjem Saveznom komitetu za saobraćaj i veze. Koautor je knjige Saobraćajna kriminalistika.
Kao dečak, Živojin Nikolić je često pomagao ocu Dobrivoju – Divdiki u poznatoj pekari starog Leskovca, na rubu Široke čaršije. Bio je zadužen za saradnju sa poznatim ćevabdžijom Milanom Gligorijević – Buretom, o čemu on rado priča: „Važna komponenta u pečenju hleba je bila priprema furnje. Pripremljene drvene cepanice dužine oko jednog metra slagale su se na dve gomile i potpaljivale. Kada se drvene cepanice sagorevanjem pretvore u usijani krupni žar, proces sagorevanja je bio završen. Takav žar se izvlačio metalnim grabuljama i lopatama i presipao u velike metalne kante koje su zatvarane poklopcima da bi se zaustavilo sagorevanje. Posle hlađenja je dobijen izvrstan ćumur za roštilj. Izbor odgovarajućeg drveta je bila tajna velikih majstora, pekara i ćevabdžija. Sećam se da je otac odlazio kamionom na planinu Kukavicu da bi sa drvosečama odabrao odgovarajuće cepanice njemu poznatog drveta i kvaliteta. Milan Bure je dobro znao od kakvog drveta i ćumura je najbolji roštilj. Za naš ćumur sam dobijao svež biftek od koga je majka Nada pravila kulinarske specijalitete.“

Kao učenik i kao student Živojin Nikolić je imao hobi da pravi modele aviona, što je i odredilo njegovu buduću profesiju. Poseban hobi se odnosi na muziku. Otac Dobrivoje je kupio harmoniku za sestru Radmilu koja je lepo pevala, ali je umetnik na harmonici postao Žika. Svirao je i sintisajzer u nekoliko hotela i odmarališta na Jadranu. najviše je voleo da svira kolo Leskovačka četvorka (slika 2).

Kao inženjer mašinstva Živojin Nikolić je, na Drugom kongresu Alumni asocijacije Mašinskog fakulteta, saopštio rad Bezbednost vazdušne plovidbe, čime je svojim iskustvom i stručnim izveštajima doprineo reformi nastave na Smeru vazduhoplovstva. Nekada je nebo Jugoslavije bilo beskrajnije, ali uvek sa gustim saobraćajem usled položaja koji i danas predstavlja raskrsnicu vazdušnih puteva sa sve većim brzinama letelica i sve gušćim saobraćajem. Prelete vazduhoplova ranije su kontrolisale dobro opremljene Oblasne komande Beograda i Zagreba sa granicom iznad Banja Luke. Prema statističkim podacima Ujedinjenih nacija, oko 95% uzroka udesa je ljudski faktor, a samo oko 5% tehnika i ostale prateće strukture vazduhoplova. Utvrđivanje uzroka katastrofa vazduhoplova zahteva multidisciplinarno znanje koje obuhvata konstrukciju letelica, mehaniku leta, upravljanje vazduhoplovima, elektroniku, opštu medicinu, oftalmologiju, psihologiju, optiku, forenziku i druge naučne discipline. Dve prirodne osobine ljudskog oka su akomodacija i adaptacija koje utiču na preciznost leta. Akomodacija je fokusiranje pri uslova velikih brzina (sumaglica, sunce, oblaci, penjanje pod strmim uglom, nejasan horizont). Ako u beskonačnosti nema ničeg za fokusiranje, nastaje fenomen „kratkovidost praznog prostora“, bočno od pilota.
Godine 1976. iznad Zagreba se dogodio sudar vazduhoplova Trident Three (British Airways) i DC-9 (Ineks Adria Aviopromet), kada je poginulo 176 lica. Zaključak zajedničke Komisije Jugoslavije i Britanije je da je uzrok katastrofe bio ljudski faktor (obe posade i kontrola letenja u Zagrebu). Posada britanskog aviona nije mogla da uoči avion DC-9 koji je dolazio iz pravca sunca, a posada jugoslovenskog aviona nije na vreme uočila britanski avion zbog kratkovidosti praznog prostora. Na slici 3 je skica sudara aviona, a na slici 4 je ostatak krila, preklopljen sa originalnom konstrukcijom radi određivanja ugla sudara.
Diplomirani mašinski inženjer Živojin Nikolić je zaista bio svestrana ličnost. Svojim znanjem i angažovanjem doprineo je ugledu Jugoslavije i domaćih institucija u međunarodnim vazduhoplovnim asocijacijama sveta. U okviru Alumni asocijacije Mašinskog fakulteta pozitivno je uticao na kvalitet nastave na Smeru vazduhoplovstva. Na čestim putovanjima radi međunarodnih ekspertiza bio je u prilici da nabavlja foto i muzičku opremu najnovijih tehnologija. Kao redovni saradnik Muzeja u Leskovcu poklonio je gradu vredne filmske i foto materijale iz svoje bogate privatne zbirke. Zajedno sa dr Stefanom Cvetkovićem sproveo je opštinsku proceduru dodele imena dr Dušana Dekleve jednoj ulici u Leskovcu. I danas je uvek spreman da zasvira i da prezentira prijateljima novu trodimenzionalnu TV i video opremu. Leskovac je zauvek ostao njegov grad.

Žarko Spasić
(iz knjige: Leskovčani beogradske dijaspore)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare