Leskovačka svakodnevica

LESKOVAC

 

Uvek kada počnem da pišem o pojavama za koje mislim da nisam najpozvaniji ili dovoljno stručan, počinjem da osećam neki nemir, nelagodu i strepnju, pa se pitam: imali sve ovo smisla šta radim? I ne nalazim nikakav odgovor! Zato i počinjem ovo svoje pisanje bez neke posebne koristi za sebe, već više kao potrebu da ostane zapis o ovom vremenu, i sa skrivenom nadom da će neko, posle mnogo godina, ovo pročitati i bar donekle razumeti deo sadašnje leskovačke svakodnevice. Prve redove pišem kasno uveče u subotu 10. decembra 2016. godine, na Međunarodni dan ljudskih prava, i po prvi put nemam osećaj nelagode ili pak inferiornosti prema bilo kom „naslovu“; svako može da govori i piše o ljudskim pravima: i pametni i glupi; i budale i inteligentni; i pismeni i nepismeni; i bogati i siromašni; i školovani i neškolovani; i obrazovani i neobrazovani; i crni i beli i žuti i zeleni; i zlobni i pitomi; i stari i mladi! Ama, baš svako! Niko nema tapiju na zaštitu prava čoveka; tu nema mnogo mudrovanja i filozofiranja, zato što postoji jedno jedino, osnovno, temeljno geslo: Moja sloboda i moja prava su jedino ograničeni slobodom i pravima drugog čoveka. Tačka.
Dok cela Planeta obeležava, negde su proslave i svetkovine, a negde se bogami demonstrira i gine, Međunarodni dan ljudskih prava u Leskovcu niko, od tolikih političkih stranaka, kako na vlasti, a pogotovu u opoziciji, organizacija civilnog sektora, lokalnih tv stanica i elektronskih portala, o Njemu ni da bekne. Ne oglasiše se autorskim tekstom ni leskovački „znameniti i vodeći intelektualci“, poslanici, odbornici; doktori društvenih nauka, profesori univerziteta, kolumnisti. Niko!? Gromoglasna tišina. A posle nam kriv đavo?! Zaboravljajući pritom da Rogonja ne miruje, da je stalno na putu i da nas čas po čas poseti i podseti da nije samo On kriv za Ovo šta sanjamo i šta nam se događa nego da smo krivi i Mi sami, i odlazeći odnese na hiljade mladih i nevinih života, a ostavljajući Srbiju obogaljenu, posvađanu i razjedinjenu.
Da nije bilo organizacija civilnog društva: Žene za mir i Odbora za ljudska prava, koje su se svojim saopštenjima oglasile, Međunarodni dan ljudskih prava prošao bi u Leskovcu nezapaženo i neobeleženo, i to kada se kao nikada do sada „u novijoj istoriji Srbije“, samim tim i Leskovca, krše ljudska prava, po svim paragrafima Univerzalne deklarcije o ljudskim pravima; gde je medijska cenzura gora nego za vreme Slobodana Miloševića. Čije je vreme (Miloševiđevo), što se tiče medijskih sloboda i ljudskih prava, Kindergarten za ova vučićeva „vunena vremena“. Ne kažem to samo ja, nego i Vuk Drašković, Poverenik za informacije Šabić, Zaštitnik građana Janković, predstavnica Fonda za humanitarno pravo, kao i korifeji civilnog sektora: Borka Pavićević, Staša Zajević i Sonja Biserko, koja je sastanak A. Vučića sa pojedinim predstavnicima civilnog sektora okarakterisala kao najobičniju farsu.
Kako i ne bi kada je isti taj A. Vučić, „najuspešniji premijer od kako je Srbije“, kako ga u svojoj apoteozi nazivaju zaljubljenici u njegov lik i delo, pre neki dan prosvetlio građanstvo Srbije izjavom: „Ima onih koji žele da Srbija bude civilno društvo ili nevladina organizacija. Pa, neće nikada…Pa, nećemo nikad tako da se ponašamo.“ I nastavlja: „Neću da budem deo civilnog društva nikada, čestitam im i hoću da radim s njima.“ Pa, i to je neistina. Obećanje o redovnim mesečnim sastancima sa predstavnicima civilnog sektora, sem tog jednog jedinog, nikada više nije ispunio, po onoj narodnoj: obećanje ludom radovanje. Samo moje domaće vaspitanje i želja da svojim pisanjem ne nanesem štetu NNR, sprečava me da u punoj meri izkažem svoj vredonosni sud o Vučiću (vredonosni sud, uzgred budi rečeno, ne podpada pod krivičnu odgovornost i sudski se ne goni), zato samo iznosim konstataciju, a ne protest, rečima: lažovčina biblijskih razmera!? Kao što je poznato dragim čitaocima, augmentativi su uvek bili pogodno sredstvo za opis ljudi koji su „krivi rasli, mahniti stasali.“
Međutim, kako je NNR lokalni nedeljnik i njegove čitaoce zanimaju lokalne, a ne belosvetske teme, posebno sam obratio pažnju na saopštenje lokalnog Odbora za ljudska prava. U Saopštenju koje potpisuje zakoniti zastupnik Odbora za ljudska prava Dobrosav Nešić doslovce stoji: „Kao i tokom prošle godine tako i u ovoj 2016.godini građani su dolazili u Odbor da bi dobili pravnu pomoć, jer činjenica je i to da naši sugrađani sve teže ostvaruju temeljno ljudsko pravo – pravo na život.“ Kada ovakvu zloslutnu rečenicu napiše i potpiše ličnost koja se punih 20 godina bavi ljudskim pravima, ne izgovori je ad hok, u brzini pred kamerama, nego u svom Saopštenju posle temeljnih promišljanja, onda Ona ima posebnu težinu i značenje. Treba imati dovoljnu dozu hrabrosti pa ovako nešto napisati i samim tim okriviti leskovačko rukovodstvo za pogubnu sudbinu nas Leskovčana koji: „sve teže ostvaruju temeljno ljudsko pravo – pravo na život.“; ne na zaposlenje, ne na slobodu mišljenja i govora, ne na slobodu kretanja; ne na lečenje, letovanje, zimovanje, firmiranu garderobu, egzotične svetske turističke destinacije, skupe restorane; ne na podjednak tretman pred Justicijom i ostala zagarantovana ljudska prava. Ma, jok more! Ma, idi begaj! Ma ne! Nego na sam goli život. I dok sav ostali normalni svet „slavi život“, kako Bog zapoveda, mi Leskovčani sve teže možemo da ostvarimo temeljno ljudsko pravo – pravo na život!? Ima li od toga nešto strašnije, žalosnije i zloslutnije!? Gde nas to vodi leskovačko rukovodstvo!? U kakvom smo to mi Leskovčani Aušvicu, Mathauzenu, bezdanu, karakazanu, bunaru; da li i dalje bunarimo i kopamo to dno, plitko nam ovo sadašnje, nego bi još dublje – da se spustimo u bezdno! Zato želim da podsetim leskovačkog gradonačelnika, a sebe opomenem: Memento mori, da, ali gospodine Gradonačelniče prvo memento vivere!Razumemo se – zar ne!?
Međutim, svanuće i Leskovcu, a kao što se zna pre svanuća najgušći je mrak. Do tada, do svanuća ajmo ono naše, leskovačko: Trpi dušo, traj kožo!!

dr Vjačeslav Nešić
Predlog gloduru novine Nova naša reč i e-portalu JUGpressu gospođi Ljiljani Stojanović. Bilo bi veoma korisno da Vi zajedno sa novinarima NNR organizujete okrugli sto ili tribinu o ljudskim pravima i medijskim slobodama. Novine Nova naša reč i e-portal JUGpress, kao vrlo retki mediji civilnog društva(osnivači i jednog i drugog su dve zasebne nevladine organizacije; Osnivač Nove naše reči je NVO NovaNaša reč, a Regionalne informativne agencije JUGpress je Centar za demokratiju i razvoj juga), objavljivali su, bez cenzure, sve što smo pisali o kršenju ljudskih prava i neslobodi većine medija, što Vam daje moralno pravo da budete organizator jednog takvog skupa. Partokratija i partijsko zapošljavanje samo su posledica medijske cenzure i kršenja ljudskih prava.

LESKOVAČKA SVAKODNEVICA

 

Prati
Obavesti me o
guest

19 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
priča samo s boga,s njega se neje još posvadjao
priča samo s boga,s njega se neje još posvadjao
7 godine pre

Ova neverbalna komunikacija mu bolje ide. Neka pribegava njoj, jer verbalna mu uvek zavrsi sa delikt, pocev od taj slavni fakultet gde je detektovan. Inace intelektualizam se meri izabranim okruzenjem za razmenu duhovnosti, iz kojeg ne moras da bezis u kolumne kao dokaz da si prevazišo meljani orasi. 😀

DS Propo
DS Propo
7 godine pre

Ti uvek sve pokvariš ? Verujem da si kao dete ostaloj deci govorio da Deda Mraz ne postoji.

Ajde profesore života ti!
Ajde profesore života ti!
7 godine pre

Pa ako budeš dobar, će ti objavimo zbirku sa kolumne. 😀

Ne ko pojedini
Ne ko pojedini
7 godine pre

I jedna žuraja obavezno da padne 🙂 Al svako da si sam plati ufur. Bez pompe, bez golemi rečovi, bez lagarije i foliranja…

I bez trajnu!
I bez trajnu!
7 godine pre
Odgovori  Ne ko pojedini

Na ondulaciju mislim.

kolega
kolega
7 godine pre

Ja sam,g.Stojanovic 34 godina radio sa Vjaceslavom na T.F. i mislim da ga dobro znam.On je izuzetno obrazovan, nacitam, covek enciklopedijskog znanja. Vas portal kada imate Nesicevu kolumnu je nesto sasvim drugo. Posle politickih gluposti, citati ovakve tekstove je MILINA. On je, inace, jako tezak za saradnju. Skoro nemoguc, ali naterajte ga, onako kao sto vi zene umete da bar jedanput nedeljno pise. Odlican je politicki analiticar, jer je prosao svasta, i dobro i lose.
Mnogo uspeha u radu u 2017. g. zelim vam V.

Pyratbay Nekolega
Pyratbay Nekolega
7 godine pre
Odgovori  kolega

Većina nas ima sreću da nije radila ni jedan dan s njim.

tačno
tačno
7 godine pre

Ovo je iksreno. I istinito. Po saljivim komentarima se vidi da niko ne sme da se zamera. Zna se koga se ljudi plaše. Ostali razumni prihvataju kritike.

Naravno
Naravno
7 godine pre
Odgovori  tačno

Koga se plaše? Večka? Ma idi begaj…Plaše se ljudi da i ovo mesto ne postane internet deponija.

drustvo za stolom
drustvo za stolom
7 godine pre

…se okupilo. Svi na svoja mesta. Tu je Djura, Profesor,Bivsi studenti, Joe Strummer, Djuro Susnjar, samo jos da je tu Student privatnog i komplent drustvo. Ali javice se Student privatnog.Ljiljo, sada imas Premijer ligu komentatore i kolumnistu, svaka cast! Znam da ne mozes da nateras Nesica da vise pise, vise voli kockasti stolnjaci po kafane nego radni sto i tastaturu. Ali pise glava boli.
Pera Sivori

Student Privatnog
Student Privatnog
7 godine pre

@drustvo za stolom, evo i mene. I da znate da mi je drago da ste me se setili. Odavno već ne komentarišem, a retko i čitam lokalne portale. Supruga mi je prenela da ste me tražili 🙂 Pozdrav svima! Pozdrav i Profesoru britkog pera što kroz varoš šeta kera.

Veliko je pitanje
Veliko je pitanje
7 godine pre

koj koga šeta???

Usamljeni iz ćoška kafane
Usamljeni iz ćoška kafane
7 godine pre

Kažu da mu se ker zove Busola 🙂

Student Privatnog
Student Privatnog
7 godine pre

Onda neka bude:
Kad ufati krivi smer
onda njega šeta ker.

DJsusnj.
DJsusnj.
7 godine pre

Britak i argumentovan tekst.Svaka cast,profesore.

Letu stuke, letu avioni
Letu stuke, letu avioni
7 godine pre

Odlican Veckov tekst. Stvarno je velika steta sto cesce ne pise. Kada u Nasoj reci imamo tekstove Veckove, Savine i Zarkove onda covek stvarno ima sta da cita. Puna nekako novina.Ljiljo nateraj Vecka jer je lenstina da cesce pose.
Bane

Bivsa studentkinja
Bivsa studentkinja
7 godine pre

Ne da nije lose, nego profesor odlicno pise. Steta, velika steta sto profesore ne pisete redovno. Bar svaki drugi ili treci dan. Vase kolumne o leskovackoj politickoj sceni, pozorisne kritike, svakodnevnica, popularne teme su predmeti Vaseg interesovanja, a naseg zeljnog ocekivanja da napisano i procitamo i nesto novo i interesantno saznamo.Profesor je intelektualac prvog reda.

Joe Strummer
Joe Strummer
7 godine pre

Istina, profesore, bilo bi lepo da češće pišete. Eh, kad bih samo ja mogao da se žrtvujem i umesto vas sedim u kafani da bi ste vi pisali. Gde bi nam bio kraj obojici!

Nije loše profesore, nije loše!
Nije loše profesore, nije loše!
7 godine pre

Mada, ako ćemo realno, možete Vi to i mnogo bolje. Kada se potrudite kao što umete i kada je tema bar malkice inspirativnija. Jer koga to danas u zemlji Srbiji uopšte zanimaju ljudska prava, osim onih koji su u ime takvog “sekiranja” debeljuškasto plaćeni?

Dakle samo Danin muž, Šabić, Janković, Borka, Staša, Sonja, Vaša šira familija i naravno Džej. 🙂 Priznajem, društvo jeste odabrano, al’ je malo tanko za kolumnu. A o okruglom stolu da i ne govorimo.

No ja sam uprkos mršavoj temi i nedostatku poente ipak uživao čitajući Vas i jedino što Vam zameram je što ne pišete češće. U stvari, zameram Vam i što među ove redove niste udenuli Stenlija Kjubrika, kad ste već pomenuli njegovog prijatelja što naokolo besno mlati femurom.

Najviše mi se ipak dojmio Vaš razgovor sa gradonačelnikom. Samo, ja pomalo sumnjam da ste se baš razumeli. Nekako imam utisak da se dosta toga izgubilo u prevodu. Jer kao što i sami znate, u njegovom srpskom ima manje padeža nego u vašem latinskom. 🙂