Ko odlučuje u ime žena u Nišu?

Podaci o učešću žena u odlučivanju su iz godine u godinu sve bolji, mada isticanje broja nije I validnost prave uloge žene u odlučivanju, rečemo je na današnjoj tribini  ,,Žene u procesima odlučivanja’’ , koja  je održana u organizaciju EU Info kutak I Centra za razvoj civilnih resursa u Nišu.

Vrlo često broj žena nije srazmeran I njihovom uticaju na odlučivanje, već je faktičko stanje rezultat ispunjenja zakonskih obaveza, zaključeno je na ovoj tribini.

“Na čelu skupštinskih odbora imamo devet žena od ukupno 20 I ako govorimo o poslaničkim grupama, na čelu poslaničkih grupa nemamo ni jednu ženu. Što znači da kada su u pitanju te rukovodeće pozicije , to su I dalje pozicije rezervisane za muškarce., kaže Milena Velojić, predstavnica Nacionalne koalicija za decentralizaciju.

“Situacija je sigurno bolja od onoga kako je nekada bila , ako ne nešto drugo ono bar u pogledu svesti svih građana , i uopšte u zemlji o tome kako se treba posvetiti pitanju ženskih prava I učešću muškaracai i žena u procesu odlučivanja. Kada je reč o našem gradu, mislim da tu situacija uopšte nije loša. Žene imaju mogućnosti da se na najbolji mogući način afirmišu u onim oblastima u kojima su naime najbolje. Daje im se dovoljno prostora. U zavisnosti od ograničenja koja postoje , a na to utiču mnogi spoljni faktori, mislim da žene mogu da se uzbore za svoja prava Sanja Jefić–Branković iz Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije u Nišu”, kaže

Kada su manjine u pitanju predstavnice Centra za ženska prava rekle suda Romkinje nisu dovoljno zastupljene u procesima odlučivanja. Kako kaže Marija Demić iz Centra za ženska romska prava, poštuje se onaj minimum koji je zakon predvideo da na listama za kandidate na listama svaka treća bude žena.

“Kada i uspe neka Romkinja da se nađe u nekom telu kao predstavnica opet je tu problem mogućnost da žena utiče “, rekla je Marija Demić.

 

Srbija se nalazi na 13. mestu u Evropi po prisustvu žena u parlamentu, a na 29. u svetu. To su pozitivni podaci, ali se i dalje mora raditi na većem uključivanju Žena u procese donošenja odluka, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. To ističu predstavnici nevladinih udruženja uoči Međunarodnog dana ljudskih prava.

Činjenica je da žene zarađuju manje od muškaraca, nema ih dovoljno u politici niti u poslovnom svetu. Naš izborni sistem predviđa da na listama kandidata za narodnog poslanika trećinu čini manje zastupljeni pol čime je u značajnoj meri poboljšano prisustvo žena u parlamentu. Skoro sve liste, međutim, poštuju upravo taj minimalni broj kandidatkinja bez inicijative da imaju više predstavnica manje zastupljenog pola u svojim poslaničkim redovima i na rukovodećim pozicijama.

Na tribini su govorile Sanja Jefić–Branković iz Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije u Nišu, Marija Stojković, političarka,  Marija Demić, iz Centar za romska ženska prava, Milena Velojić, predstavnica Nacionalne koalicija za decentralizaciju I Ivana Ija Petrović, novinarka.

 

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se od 1950 godine

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare