Kamberi objavio da je pisao Eskobaru, tražio da Preševska dolinabude uključena u dijalog

BUJANOVAC-PREŠEVO

Albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi objavio je na svom fejsbuk profilu da je uputio otvoreno pismo specijalnom izaslaniku Sjedinjenih američkih država za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru.

Kamberi je napisao da ej u obom pismu tražio uključivanje Preševske doline u dijalog Kosova i Srbije.

Najavio je da će ovo pismo uputiti i Žozepu Borelu, posredniku u dijalogu iz EU, i predsednici EK Ursuli fon der Lajen.

U fazi kada međunarodni posrednici, vodeći dijalog Kosova i Srbije, daju novu dinamiku, čekajući da se Preševska dolina uključi u dijalog, koju nazivaju poslednjom šansom za rešavanje pitanja Albanaca, danas putem ovog pisma obratio sam se specijalnom izaslaniku SAD za zapadni Balkan Gabrielu Escobaru, napisao je Kamberi.

” Poštovani gospodine Gabriel Escobar,

Želeo bih da iskoristim ovu priliku da vam se zahvalim na vašim obnovljenim naporima u vašoj ulozi specijalnog izaslanika SAD za zapadni Balkan da postignete konačan i pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, usredsređenog na međusobno priznavanje između dve države. U nastavku našeg sastanka 15. oktobra 2022. godine u Vašingtonu, pišem da ponovim stav izabranih predstavnika Albanaca Preševske doline da se uključe u dijalog između Kosova i Srbije kako bi se sveobuhvatno rešila situacija albanske zajednice Preševske doline. Dozvolite mi da ukratko predstavim situaciju albanske zajednice u Preševu, koja je i dalje teška uprkos opredeljenju Vlade Srbije da radi na prosperitetnoj budućnosti i garancijama koje je albanskoj zajednici ponudila međunarodna zajednica nakon oružanog sukoba 2001. godine. . Kada je mirovni sporazum potpisan, Albanci iz Preševa, Medveđe i Bujanovca su se naveli da će dijalog i stvarne političke reforme, značajno poboljšati opšte stanje Albanaca, i da će se u dobroj veri uključiti u pregovore sa vlastima u Beogradu. Ponovljena kašnjenja u ispunjavanju ovih obaveza dovela su do dva dodatna sporazuma kojima su afirmisana prava Albanaca (2009. i 2013. godine), koja, nažalost, i dalje u velikoj meri nisu sprovedena od strane vlasti u Beogradu. Dok pišem ovo pismo 22 godine nakon sukoba, albanska zajednica u Preševskoj dolini ostaje najdiskriminisanija manjina u Republici Srbiji. Nisu preduzete nikakve mere da se okonča ekonomska diskriminacija Albanaca, da se reši veoma niska zastupljenost Albanaca u državnim institucijama i preduzećima pod kontrolom vlade i da se smanji prisustvo vojnih snaga u regionu. Od 2008. godine neprijateljski odnos Srbije prema nezavisnosti Kosova negativno je uticao na Albance u Preševu kako Srbija odbija da prizna fakultetske diplome kosovskih univerziteta i time diskvalifikuje 15 generacija Albanaca sa kosovskim diplomama iz zapošljavanja u državnim institucijama. Albancima u Preševskoj dolini trenutno je uskraćeno pravo da koriste nacionalne simbole i zastavu, što je ključni element albanskog nacionalnog identiteta.

Militarizacija se stalno koristi kao strategija zastrašivanja lokalne albanske zajednice. Kako bi što više smanjio broj Albanaca koji žive u Preševskoj dolini, srpske vlasti vrše takozvanu pasivizaciju adresa stanovanja Albanaca, praksu koju je Helsinški odbor Srbije nazvao „ oblik etničkog čišćenja administrativnim putem“.

Pored ovih gorkih pritužbi, u političkom i medijskom diskursu normalizuje se rastujuća albanofobija izražena kroz huškačke i uvredljive izjave na račun Albanaca, koje daju najviši državni funkcioneri vladajuće koalicije u Srbiji. Kombinovani efekti potiskivanja nacionalnog identiteta, diskriminacije, maltretiranja i zastrašivanja primoravaju mlade ljude da napuste Preševsku dolinu u potrazi za boljim prilikama u zemljama članicama EU.

Budući da je politička i institucionalna diskriminacija Albanaca Preševske doline često posledica tenzija između Kosova i Srbije, smatramo da će uključivanje albanske zajednice iz Preševske doline u dijalog pomoći posrednicima EU i SAD da na simetričan i izbalansiran način radi na aranžmanima za zaštitu i unapređenje manjinskih prava za albansku zajednicu u Srbiji i srpsku zajednicu na Kosovu u skladu sa evropskim vrednostima i međunarodnim aktima.

Simetričnost tretmana odgovarajućih nacionalnih manjina mora biti suštinski element sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svojim evropskim putevima. Ovo će sprečiti da se Preševska dolina pretvori u još jedan sukob i ukloniti tekući izvor nestabilnosti između Kosova i Srbije sa širim implikacijama na Zapadnom Balkanu. U svetlu obnovljenih napora posrednika EU, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke i povećane posvećenosti SAD, u svojstvu izabranog predstavnika Albanaca Preševske doline (narodni poslanik Skupštine Srbije), pozivam vas da u naredne sastanke dijaloga koji vodi EU uključite stanje Albanaca Preševske doline kao suštinski element za postizanje dugoročnog i stabilnog mira između Albanaca i Srba.

U cilju detaljnijeg informisanja o opštoj situaciji Albanaca koji žive u Preševskoj dolini, pozivam Vas i Vaše evropske kolege da posetite albanske opštine u Srbiji kako biste se sastali sa albanskim predstavnicima i liderima zajednica i razgovarali o njihovoj zabrinutosti. Ostajemo spremni da radimo sa vama i vašim kolegama na organizovanju plodne istraživačke posete Preševskoj dolini pre sledeće runde dijaloga predvođenih EU. Na kraju, želeo bih da ponovim da izabrani predstavnici Albanaca iz Preševske doline ostaju u potpunosti posvećeni podršci vašim naporima da se postigne puna normalizacija odnosa sa Srbijom na osnovu uzajamnog poštovanja i reciprociteta.

S poštovanjem,

Šaip Kamberi – poslanik”

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare