Izgledalo je neverovatno ali se ostvarilo

LESKOVAC

Kad su dobili obaveštenje da su prošli, ja čitam i plačem. Nisam verovala da može tek tako da se konkuriše i dobije, bez ikakve veze, protekcije. Stvarno nisam verovala  – priča Mirjana Stojković, majka dvojice grafičkih inženjera, Marka i Milana koji su započeli sopstveni posao u struci, zahvaljujući pomoći Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

-Želeo sam da se bavim digitalnom štampom na tekstilu. Sa tim biznis planom sam prošao, a u međuvremenu sam objedinio razne vrste štampe– kaže Marko koji je posredstvom ove regionalne razvojne agencije dobio bespovratna sredstva od 7500 dolara u opremi. Firmu je otvorio u martu prošle godine, u prizemlju porodične kuće u ulici Dubočica.

Dodaje da nije znao za instituciju kao što je Centar za razvoj, dok njegov otac nije u medijima video da je produžen rok za konkurs za nabavku opreme. Javio se bukvalno dan pre isteka roka i ideju koju je par godina razrađivao, ali nije mogao da realizuje zbog nedostatka novca, tada je pretvorio u biznis plan.

-Mi ne pišemo ljudima biznis planove već im kroz obuke za započunjanje posla pomažemo da to sami učine, zato što su oni ti koji treba da ih realizuju. Kada njihov biznis plan prođe na konkursu,  mi smo tu za dodatne obuke, nabavku opreme ako to konkurs zahteva i svaku drugu vrstu logistike – objašnjava menadžer projekata u Centru za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga Jelena Pavlović.

Markov biznis plan bio je jedan od 60 prijavljenih i jedan od 17 koji je prošao na području Jablaničkog i Pčinjskog okruga. U pitanju je bio program USAID-a, Podrška razvoju privatnog sektora u južnoj I jugozapadnoj Srbiji, gde su ljudi dobijali grantove u vidu opreme za započinjanje sopstvenog posla.

-Ljudi misle da je ideja dovoljna. Nije. Mnogo vremena treba da prođe od toga da se ona razradi, pretvori u proizvod, proda i da od toga može da se živi. Tržište je konkurentno i na početku ima mnogo problema. Ja sam na obukama naučio mnogo konkretnih stvari, a i danas, kad imam dilemu, konsultujem se sa ljudima iz Centra za razvoj. Skoro će godina kako radimo brat i ja i mogu da kažem da sam vrlo zadovoljan – priča, potpuno svestan činjenice da su dve do tri godine od započinjanja posla najteže.

-Marko se odmah izdvojio. Na obukama je uvek imao dodatno pitanje. Danas njegovo preduzeće vodimo kao malo, odnosno srednje preduzeće i nastavljamo saradnju. Postoje i postojaće i drugi pozivi na kojima će mu, verujem, biti interesantno da konkuriše i da unapređuje svoje poslovanje – dodaje menadžer projekata Jelena Pavlović naglašavajući da se konkursi mogu naći na sajtu ove organizacije.

Za početak, obaveštava ga da u organizaciji Centra za razvoj može da ide na poslovne susrete koji će se u krajem februara održati u Smerderevu. Marko prihvata, a majka Mirjana dodaje da joj nije teško da zameni decu u firmi kad je potrebno.

-Mi smo, kao roditelji, mogli da im obezbedimo ono elementarno, ali oni sada rade i zarađuju u struci i mojoj sreći nema kraja – zaključuje gospođa Mirjana.

OTIĆI ILI OSTATI
Marko je, kao i mnogi mladi ljudi, razmišljao da ide iz Srbije. Austrija je bila zemlja u koju je pokušao da ode.

-Nešto se iskomplikovalo tada sa garantnim pismom, a danas mi je, u suštini, drago što sam ostao – dodaje ovaj vredni momak.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare