Istraživanje UNS-a: Polovina novinara smatra da im se položaj pogoršao u proteklih nekoliko godina

BEOGRAD

Skoro polovina novinara i medijskih radnika ne zna da li se u mediju u kojem rade poštuje pravo na sindikalno organizovanje, a više od 85 odsto njih smatra da je zaposlenima u medijima potreban jak novinarski sindikat, pokazuju rezultati danas predstavljenog Istraživanja o radnim pravima i položaju novinara i medijskih radnika u Srbiji koje je sprovelo Udruženje novinara Srbije (UNS).

Polovina ispitanika izjavila je da bi bila član takvog sindikata, ali je oko 30 odsto ispitanika reklo da nije sigurno da li bi ušli u sindikat, iako misle da je uticajan medijski sindikat potreban.

Od novinarskog sindikata ispitanici očekuju da radi na povećanju plata zaposlenih u medijima, da unapređuje pravnu regulativu koja se odnosi na prava novinara i medijskih radnika, da obezbedi kolektivni ugovor i da utiče na etičko postupanje poslodavaca.

Predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Srbije Bojan Urdarević rekao je da se ugovori o radu novinara najviše poštuju u onim medijima koji imaju sindikate, ali je ocenio da nije siguran da je to zbog toga što u tim medijima postoje sindikati, već zato što su to mediji “u posebnom režimu”.

Kao primere naveo je Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine koji imaju kolektivne ugovore i dodao da nije siguran da su u tim medijima povećanja radnih prava novinara rezultat napora sindikata, već da je pre reč “o odlukama i naredbama sa nekog drugog mesta”.

On je ukazao da se najveći problemi kriju među onim novinarima i medijskim radnicima koji rade van radnog odnosa, na privremenim i povremenim poslovima, po ugovoru o delu i nemaju nikakvu zaštitu.

Urdarević je rekao da takvi novinari često rade u medijima – kojih je puno “i broj im se ne zna” – koji bi prestali da postoje kada bi zaključili ugovor o radu sa novinarima.

On je istakao da se zalaže da takvi mediji prestanu da postoje ako poslodavac ne može da ponudi ugovor o radu i ispuni osnovna prava.

Istraživanje UNS pokazalo je da gotovo svaki drugi ispitanik (45 odsto) nema ugovor za stalno, a da je svaki peti angažovan honorarno. Oko 62 odsto ispitanika je navelo da su im tokom karijere radna prava bila ugrožena, ali se čak polovina njih u tim situacijama nije obratila nijednoj instituciji.

Skoro 80 odsto ispitanika nisu članovi nijednog sindikata, ali gotovo 70 odsto njih kaže da je upoznato sa svojim pravima.

Naučni saradnik Instituta za radno pravo Mario Reljanović rekao je da među novinarima postoji veliki broj “prinudnih frilensera” koji ne odlučuju da li će ili neće biti frilenseri.

On je rekao da to dokazuje veliki broj novinara koji radi po autorskim ugovorima i ugovorima o delu, i ocenio da među novinarima ima mnogo “lažno samozaposlenih” koji su otvorili preduzetničku radnju i zaključili ugovor o poslovnoj saradnji sa poslodavcima.

Reljanović je naveo da trećina zaposlenih u Srbiji radi u uslovima koji ne dozvoljavaju pravo na godišnji odmor, plaćeno odsustvo ili sindikalno organizovanje, kolektivno pregovaranje, pravo na štrajk, ograničeno radno vreme i mininalnu zaradu. Istakao da je novinarska profesija posebno pogodna da se u njoj vide najgori efekti takvih uslova.

Istraživanje UNS pokazalo da su dve trećine ispitanika članovi novinarskih udruženja, od čega je najveći broj članova UNS (65 odsto), zatim NUNS (5,6 odsto) i drugih udruženja (4,1 odsto), a da nije član nijednog novinarskog udruženja odgovorio je svaki četvrti ispitanik.

Nešto više od 60 odsto ispitanih reklo je da nema ili da ne zna da li ima pristup pravnoj pomoći prilikom nepravednog otpuštanja ili povrede radnih prava, a svaki četvrti ispitanik je naveo da nema pristup pravnoj zaštiti u tim slučajevima.

Autor istraživanja, docent na Fakultetu političkih nauka dr Nikola Jović istakao je da novinare posebno demotiviše izostanak brige za zaposlene.

On je istakao da novinari kao najveće probleme u radu najčešće ističu ugrožena prava koja se tiču njihove autonomije, korporativne, ekonomske i političke pritiske, ugrožavanje prava prilikom otpušianja, a naročito nepoštovanje radnog vremena i izostanak nadoknade za prekovremeni rad.

Jović je naglasio da je jedan od najznačajnih načina kojima se ugrožavaju prava, dobrostanje i kvalitet života novinara u privatnoj sferi nepoštovanje ili čak nepostojanje radnog vremena.

Istraživanje UNS pokazalo je da skoro 40 odsto ispitanika smatra da su radna prava žena koje rade u meidjima ugroženija nego radna prava muškaraca.

Skoro 75 odsto ispitanika smatra da novinari i medijski radnici nemaju odgovarajuću zaštitu od pretnji, nasilja ili uznemiravanja, a svaki drugi ispitanik smatra da su se radna prava novinara i medijskih radnika pogoršala u proteklih nekoliko godina.

Oko 57 odsto ispitanika nije zadovoljno primanjima, oko 20 odsto je uglavnom zadovoljno, a platama u mediju u kom rade veoma je zadovoljno 3,8 odsto ispitanika.

Više od 80 odsto ispitanih navelo je da su im primanja redovna, a svaki drugi ispitanik je izjavio da je u protekle dve ili tri godine doživeo sagorevanje (burn-out) na poslu i da novinarski posao utiče negativno na mentalno zdravlje.

Advokat UNS Gordana Konstantinović je istakla da je najbolji način da se novinari izbore za svoja prava da budu najpre upoznati sa svojim pravima i da nađu hrabrost i unutar sebe i unutar kolektiva da brane ta prava.

Ona je zaključila da novinari ne bi trebalo da ćute ukoliko je ugroženo pravo njihovih kolega čija su prava ugrožena jer se to može dogoditi, “i verovatno će se dogoditi”, i onima koji ćute.

Istraživanje UNS u formi onlajn upitnika sastavljenog od 28 pitanja je sprovedeno od 1. do 18. avgusta i u njemu je učestvovao 321 ispitanik koji radi u medijima, saopštio je UNS.(kraj) SU/SA

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare