Ejdan Vajt: Neetički mediji potkopavaju demokratiju i ljudska prava

BEOGRAD

Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima čini se da vlada obezbeđuje džinovsku zakonsku rupu za svoje neetičke prijatelje u medijima. Nema ništa loše u tome da se napravi veza između etičkih i standarda koji nisu u poziciji moći i uslova za dobijanje javne podrške, ali vlada ne bi trebalo da nagrađuje medije koji nisu spremni da ispune minimalne standarde novinarstva, kaže u intervjuu za Cenzolovku Ejdan Vajt, osnivač i počasni predsednik Mreže etičkog novinarstva

Ejdan Vajt (foto: Endrju Bejker)

„Ako se mediji bave senzacionalizacijom informacija, stvaranjem straha, ignorisanjem javnog blagostanja i širenjem mržnje i netolerancije – oni podstiču podele u društvu i potkopavaju tkivo demokratskog društva i poštovanja ljudskih prava. Nepoštovanjem osnovnih standarda pristojnosti u javnom životu mediji otvaraju vrata većoj korupciji i tajnosti, a to će ugroziti budućnost Srbije kao mlade demokratije”, kaže Ejdan Vajt (Aidan White), osnivač i počasni predsednik Mreže etičkog novinarstva (Ethical Journalism Network), sa više od dve decenije iskustva na mestu generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara (IFJ).

Bivši novinar Gardijana u razgovoru za Cenzolovku osvrnuo se i na nacrt zakona o javnom informisanju i medijima kojim se omogućava da oni koji krše Kodeks novinara Srbije, a ne priznaju nadležnost Saveta za štampu, nesmetano nastave da dobijaju novac iz budžeta.

„Čini se da vlada obezbeđuje džinovsku zakonsku rupu za svoje neetičke prijatelje u medijima. Ako mediji koji nisu povezani sa Savetom za štampu ne mogu da pokažu kako prihvataju odgovornost za svoje greške i pruže pravni lek čitaocima za štetu koju čine, onda ne bi trebalo da imaju pravo da primaju javni novac”, zaključuje Vajt.

Ako mediji koji nisu povezani sa Savetom za štampu ne mogu da pokažu kako prihvataju odgovornost za svoje greške i pruže pravni lek čitaocima za štetu koju čine, onda ne bi trebalo da imaju pravo da primaju javni novac

Cenzolovka: Prema podacima Saveta za štampu, dnevni listovi u Srbiji prekršili su Kodeks novinara Srbije u 2715 tekstova od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. Mediji su najviše kršili poglavlja koja obuhvataju pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja, poglavlja koja se odnose na istinitost izražavanja i poglavlje koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta dece. U Srbiji su se 3. i 4. maja dogodila dva masovna ubistva, a skoro svi mediji su izveštavajući o njima masovno kršili kodeks. Kako objasniti medijima da klik bajt nije važniji od etičkog kodeksa? Kada neko iznova i iznova krši kodeks na ovakav način, o kakvom mediju mi govorimo?

Ejdan Vajt: To je šokantna situacija koja podriva ulogu novinarstva i medija posvećenih javnom interesu – da govore istinu, iskreno i sa poštovanjem, kako bi ljudi mogli da budu informisani i da žive svoje živote u miru i bezbednosti. Opasno je stanje kada srpski mediji napuštaju novinarsku etiku. Rezultat je samo još više neznanja, straha i netrpeljivosti. To čini javnost nesigurnom, podstiče korupciju i nedostatak demokratije u politici. Mediji moraju da se probude i suoče se sa realnošću da možda pogoršavaju situaciju u društvu, a ne poboljšavaju.

Samoregulacija je najbolji mehanizam za održavanje medijskih standarda

Cenzolovka: Uvek se nekako izbegava ta tema, ali koliko se neetičkim izveštavanjem koje podilazi najprizemnijim porivima utiče na jedno društvo i kako ga menja i oblikuje? Kako i zašto je neetično izveštavanje opasno?

Vajt: Novinarstvo nije da mediji budu „dobrice”. Nije naša uloga, na primer, da budemo zamena za policiju, državu blagostanja ili vladu. To je posao drugih. Ono što možemo da uradimo je da poboljšamo poverenje građana pružanjem pouzdanih, korisnih i uvažavajućih tokova informacija o tome šta se dešava u društvu kako bismo pomogli ljudima da budu bolje informisani. Kada su dobro informisani, građani bolje razumeju svet oko sebe. Oni mogu da donose odluke koje su najbolje za njih, njihove porodice i zajednicu. Ako se mediji bave senzacionalizacijom informacija, stvaranjem straha, ignorisanjem javnog blagostanja i širenjem mržnje i netolerancije – oni podstiču podele u društvu i potkopavaju tkivo demokratskog društva i poštovanje ljudskih prava. Neetički mediji neizbežno ne uspevaju da pozovu moć (moćnike – prim. aut) na odgovornost i mogu biti prepreka za izgradnju poverenja u demokratiju i poštovanje ljudskih prava. Nepoštovanjem osnovnih standarda pristojnosti u javnom životu mediji otvaraju vrata većoj korupciji i tajnosti, a to će ugroziti budućnost Srbije kao mlade demokratije.

U većini zemalja Evrope, državna podrška iz nacionalnih ili lokalnih izvora daje se na transparentan način i samo medijima koji podržavaju samoregulaciju i nezavisno novinarstvo

Cenzolovka: Savet za štampu u Srbiji donosi javne opomene, po osnovu žalbi, a za one koji krše kodeks. Da li bi odluke Saveta za štampu trebalo da budu obavezujuće, u smislu da onaj ko je prekršio kodeks trebalo bi da objavi u svom mediju odluku saveta, ali i isto tako da se odluka saveta uzme u obzir prilikom dodele novca koju vlast izdvaja za sufinansiranje medija? Kakva su iskustva drugih država u Evropi u vezi sa obavezama poštovanja odluka samoregulatornog tela?

Vajt: Da bi bili efikasni, mediji moraju prepoznati da moraju biti odgovorni – da mogu opravdati svoje postupke. Etički mediji će prepoznati moralne vrednosti naše profesije. Oni će priznati svoje greške i pružiti pravni lek kada oštete druge. To je samoregulacija i daleko najbolji mehanizam za održavanje medijskih standarda. Ali, samoregulacija funkcioniše samo kada se s tim slažu i sami mediji. Državni oblici regulisanja medijskih sadržaja nikada ne funkcionišu i mogu dovesti do državne cenzure. U većini zemalja u kojima funkcioniše samoregulacija medija: novinari, urednici i vlasnici medija rade zajedno na uspostavljanju kredibilnog tela industrije – poput Saveta za štampu – da nadgleda njihov rad i promoviše standarde. Ima veoma dobrih primera – Norveška, Irska, Nemačka, Belgija, na primer. Svi se oni malo razlikuju po svojoj strukturi, ali rade razuman posao jer većina velikih medijskih i novinarskih grupa u ovim zemljama podržava Savet za štampu. I skoro uvek prihvataju odluke Saveta za štampu. Ovo je neophodno, jer neki od njih dobijaju državni novac – ali samo da bi radili na rešavanju pritužbi, što je u interesu šire javnosti. Rad na promovisanju novinarstva, etičke obuke i obezbeđivanja nezavisnog izveštavanja je nešto što sama industrija mora da plati. Iznad svega, mora postojati transparentnost u načinu rada Saveta za štampu.

Skandalozna izdaja profesije

Cenzolovka: Jedan od možda najbizarnijih kršenja Kodeksa novinara jesu napadi tabloida na istraživačke i kritičke novinare. Novinari se targetiraju i dovode u opasnost pošto se proglašavaju izdajnicima zemlje. Na koju se etiku i moral pozvati kada tabloidni novinari na taj način napadaju istraživačke novinare?

Vajt: Oni srpski novinari koji napadaju kolege koji pokušavaju da razotkriju korupciju i zloupotrebe u javnom životu, na taj način uguše neslaganje, krivi su za skandaloznu izdaju svoje profesije. Svake godine stotine novinara dobijaju pretnje, bivaju napadnuti i ubijeni samo zato što pokušavaju da pozovu moć na odgovornost. U najmanju ruku možemo očekivati od kolega novinara da ne izlažu kolege riziku. Nepromišljeno izveštavanje samo čini novinarstvo još opasnijim nego što je već.

Javni novac samo za medije koji poštuju etičke standarde

Cenzolovka: U Srbiji govorimo o specifičnom i malom tržištu i za mnoge medije način da prežive jeste da dobiju novac za sufinansiranje projekata od ministarstva i opština. U Medijskoj strategiji takođe se spominje mogućnost da oni koji krše kodeks konstantno ne bi trebalo da dobijaju javni novac. Međutim, to se uglavnom ne poštuje i mediji koji najviše krše Kodeks novinara Srbije dobijaju iz budžeta milione dinara zato što podržavaju vlast. Da li ste se suočavali sa ovakvim problemima? Kako se u evropskim državama reguliše dodela novca iz budžeta u odnosu na to koliko mediji poštuju etički kodeks?

Vajt: Apsolutno je od vitalnog značaja da se javni novac koristi samo za subvencionisanje medija koji poštuju osnovne etičke standarde novinarstva. Medijski biznis današnjice ne može da opstane bez nekog oblika subvencije, i to često dolazi od države. U većini zemalja Evrope državna podrška iz nacionalnih ili lokalnih izvora daje se na transparentan način i samo medijima koji podržavaju samoregulaciju i nezavisno novinarstvo.

Novinarstvo nije da mediji budu „dobrice”. Nije naša uloga, na primer, da budemo zamena za policiju, državu blagostanja ili vladu. To je posao drugih

Mediji moraju dokazati da se bave novinarstvom od javnog interesa, ne samo partijskom politikom. I potrebno je redovno javno izveštavanje o tome ko prima državni novac i koliko dobija. Mediji će uvek učiniti sebi uslugu ako aktivno podržavaju Savet za štampu i imaju dobre interne sisteme odgovornosti, kao što je Inicijativa poverenja u novinarstvo (Journalism Trust Initiative), koja je nezavisni način da se potvrdi da mediji obavljaju dobro novinarstvo. Mediji treba da budu svesni budućnosti – ako žele da prežive, moraju da budu etičniji i transparentniji.

Cenzolovka: U Srbiji sada imamo nacrt zakona o javnom informisanju i medijima. Taj predlog je trebalo da sadrži odredbu da mediji koji višestruko krše Kodeks novinara Srbije ne bi trebalo da dobijaju javni novac. Mediji koji najčešće krše kodeks su tabloidi, provladini mediji i mediji koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu. Sada se čini da vlada predlaže da bi medije koji krše etički kodeks trebalo isključiti iz izdvajanja budžetskih sredstava za medije, ali samo ako je reč o medijima koji priznaju nadležnost Saveta za štampu. Stoga bi medijske kuće koje redovno krše etički kodeks – tj. provladine medijske kuće – i dalje imale pravo na novac iz budžeta ako ne priznaju nadležnost Saveta za štampu.

Vajt: Čini se da vlada obezbeđuje džinovsku zakonsku rupu za svoje neetičke prijatelje u medijima. Nema ništa loše u tome da se napravi veza između etičkih i standarda koji nisu u poziciji moći i uslova za dobijanje javne podrške, ali vlada ne bi trebalo da nagrađuje medije koji nisu spremni da ispune minimalne standarde novinarstva. Ako mediji koji nisu povezani sa Savetom za štampu ne mogu da pokažu kako prihvataju odgovornost za svoje greške i pruže pravni lek čitaocima za štetu koju čine, onda ne bi trebalo da imaju pravo da primaju javni novac.

Opstanak medija zavisi od izgradnje javnog poverenja

Cenzolovka: Kakva su evropska iskustva kada je reč o poštovanju etičkih novinarskih kodeksa?

Vajt: Sve više mediji dobijaju poruku da je potrebno da se dovedu u red ako žele da prežive. Ovih dana više medija prepoznaje potrebu za efikasnom samoregulacijom, čak i u Srbiji. Naravno, postoje neka mesta u kojima demokratija još nije ukorenjena i gde korumpirani odnosi između politike i medija znače da je podrška za etičke kodekse slaba, ali to ne može da traje. Svaki urednik ili novinar zna da dugoročno preživljavanje zavisi od izgradnje javnog poverenja.

Opasno je stanje kada srpski mediji napuštaju novinarsku etiku. Rezultat je samo još više neznanja, straha i netrpeljivosti. To čini javnost nesigurnom, podstiče korupciju i nedostatak demokratije u politici

Cenzolovka: Kako pojačati ulogu Saveta za štampu u situaciji kada provladini mediji jednostavno ne priznaju ingerencije Saveta za štampu, a krše kodeks svakodnevno?

Vajt: Savet za štampu u Srbiji, uz podršku novinarskih udruženja, grupa za podršku medija i nezavisnih urednika mora da izgradi koaliciju za kampanju podrške vrednostima transparentnosti i etike u medijima. Trebalo bi da postoje redovni izveštaji koji razotkrivaju one – kako u medijima tako i u politici – koji ignorišu javne dužnosti i krše pravila svoje profesije. Vlada može da pomogne tako što će osigurati da državni novac ne ide u džepove ljudi koji su uključeni u koruptivne odnose koji izdaju novinarstvo i demokratiju.

Cenzolovka: Da li je išta moguće promeniti u medijskoj sferi kada imamo takvu situaciju?

Vajt: Da, ali potrebno je vreme i mnogo argumenata, kampanja i obuka kada je reč o osnovnim vrednostima novinarstva, a to su – tačnost, nezavisnost, nepristrasnost, humanost i odgovornost.

Veštačka inteligencija – javnost mora znati ko proizvodi vesti

Cenzolovka: Pojava veštačke inteligencije (VI) u radu medija i dalje nije dovoljno regulisana. Mediji prave interne kodekse u vezi sa tim. Kakvi su vaši saveti kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije u medijima?

Vajt: To je veliko pitanje i trenutno sa kolegama radim na temi – možemo li da stvorimo kodeks ponašanja za upotrebu VI u novinarstvu. VI generisano novinarstvo je već tu – u sportskom i finansijskom izveštavanju. Osećam da moramo da stvorimo novo hibridno okruženje za novinarstvo sa veštačkom inteligencijom radeći ruku pod ruku sa socijalnom inteligencijom novinara i urednika. Čitaoci i gledaoci moraju znati ko i šta proizvodi vesti, zbog čega to mora biti prvi princip. Svaka vest ili deo novinarskog sadržaja koji generiše veštačka inteligencija trebalo bi da bude označeno kao takvo, tako da javnost razume odakle dolaze vesti i kako su napravljene.

Izvor: Cenzolovka

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare