BEOGRAD

Na medijskom slušanju o stanju i reformi Radio-televizije Srbije, održanom 26. septembra u Češkom domu u Beogradu, predstavljena su iskustva novinara i medijskih radnika RTS-a, kao i analize i preporuke za institucionalnu, uređivačku i finansijsku reformu javnog medijskog servisa.

Događaj je okupio zainteresovanu javnost i stručnjake koji kroz istraživanja i analize prate stanje javnog servisa.

Na događaju su govorili Miša Stojiljković, autor i voditelj Radio Beograda, i reditelj Ivan Pecikoza, članovi grupe zaposlenih i angažovanih na RTS-u „Naš pRoTeSt“, kao i novinarka RTS-a Jelena Radović Jovanović. Oni su govorili o uslovima rada u javnom servisu, uređivačkoj politici i problemima sa kojima se zaposleni suočavaju.

Miša Stojiljković govorio je o tome kako trenutno izgleda raditi u Radio Beogradu. Naglasio je da su mnogi novinari iz drugih medija pretrpeli teže posledice nego novinari RTS-a, ali da se zaposleni u javnom medijskom servisu suočavaju sa svakodnevnom cenzurom. Kako je naveo, i sam je šest meseci bio kažnjen, uz pretnju gubitkom posla.

„Oni koji profesionalno i dobro rade sklanjaju se u drugi plan, a nekima se i preti. Intenzivno se dovode kolege i koleginice iz podobnih medija. Dovode se novi ljudi umesto nas koji želimo da radimo u skladu sa pravilima profesije. Koleginica i ja bili smo kažnjeni jer smo se suprotstavili cenzuri“, rekao je Stojiljković.

On je nabrojao teme o kojima je želeo da izveštava, ali koje mu nisu odobrene, zbog čega smatra da je bio cenzurisan.

Reditelj Ivan Pecikoza rekao je da nikada nije bio zaposlen na RTS-u jer je direktor javnog medijskog servisa smatrao da reditelj nije potreban.

„Na autorskim ugovorima bio sam osam godina i uvek je postojala potreba za mojim angažovanjem. Onda se dogodila 2025. godina i nastao je ‘Naš pRoTeSt’, nakon čega je mojoj urednici rečeno da treba da završim započete projekte i da potom prestaje potreba za mojim angažovanjem. Isto se dogodilo velikom broju ljudi, među kojima su i montažeri. Meni su ostale neke emisije koje nisu izmontirane. To znači da nije tačno da u produkciji ima viška ljudi“, rekao je Pecikoza.

Pravnica i istraživačica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Babić predstavila je preporuke usvojene na Građanskoj skupštini održanoj 24. maja 2025. godine, koju je NUNS organizovao u saradnji sa Koalicijom za slobodu medija i drugim partnerskim organizacijama.

Ona je rekla da su se u razgovorima sa građanima izdvojile dve ključne teme – komunikacija sa građanima i njihovo informisanje.

„Građani nisu zadovoljni načinom na koji RTS komunicira sa njima. Isticali su da su im potrebne povratne informacije kada se obrate RTS-u i da žele odgovore na sva postavljena pitanja. Preporuke deluju oštro, što pokazuje da građani nemaju poverenja u RTS. Smatraju i da mandati rukovodstva RTS-a treba da budu kraći, kao i da je potrebna modernizacija i promena programske šeme. Mladi su rekli da se uopšte ne informišu putem RTS-a. Kao važna izdvojila se i tema odgovornosti u javnom servisu. Građani smatraju da je neophodno pokrenuti postupke protiv osoba koje su donosile sporne odluke“, kazala je Babić.

Profesor u penziji Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Rade Veljanovski predstavio je analizu „Javni medijski servis u Srbiji: geneza, sadašnje stanje i dalji razvoj“, koju je OEBS objavio u februaru 2026. godine. On je govorio o razvoju javnog servisa u Srbiji, njegovom sadašnjem položaju i promenama potrebnim za njegovo buduće funkcionisanje.

„Iluzija je da se nešto može promeniti već prvog dana nakon političkih promena. Sve mora da bude urađeno u skladu sa zakonom, a ne po volji onoga ko ima moć“, rekao je Veljanovski.

On je naveo da bi javni medijski servisi trebalo da budu kohezioni i integrativni faktor, ali da domaći javni servisi dele društvo i favorizuju jednu stranu.

„U Medijskoj strategiji konstatovano je da je javni servis u rukama vlasti. Prilikom izrade novog zakona najviše smo radili na pitanju finansiranja javnih servisa, ali je tadašnji ministar informisanja saopštio da od predloženog rešenja nema ništa jer ga Ministarstvo finansija nije odobrilo. Sa tim su se saglasili i direktori javnih servisa“, naveo je Veljanovski.

„Programski savet treba da bude predstavnik građana, a do sada ga je birao Upravni odbor. Zakonom smo predvideli da se on bira eksterno, pa se može očekivati kvalitetniji izbor. Predvideli smo i instituciju ombudsmana, čime smo ojačali osnov za bolju komunikaciju sa publikom. Rokovi su istekli 25. decembra, a novi Programski savet i ombudsman nisu izabrani. Takođe, 25. septembra istekao je rok u kojem je REM trebalo da donese akt kojim se uređuje izbor članova upravnih odbora javnih medijskih servisa“, rekao je Veljanovski.

Dragan Kremer govorio je o Mapi restrukturiranja javnog medijskog servisa, radnom dokumentu koji nudi operativni okvir za institucionalnu, uređivačku i finansijsku reformu RTS-a, a koji je izradila CRTA.

„Mora se napraviti nova sistematizacija radnih mesta i uspostaviti novi produkcijski modeli. Sve to zahtevaće znatno manji broj radnih mesta i drugačiju strukturu zaposlenih. Kada taj proces bude završen, potrebno je raspisati transparentne, detaljno uređene i profesionalno sprovedene konkurse za ta radna mesta. Ne radi se, dakle, samo o tome da jedne ljude zamene drugi u nepromenjenom sistemu, jer to neće doneti dobre rezultate“, naveo je Kremer.

On je ocenio da bi, kada sve bude pripremljeno, program trebalo privremeno obustaviti, ukoliko je potrebno i donošenjem posebnog zakona.

„Građani neće shvatiti da su promene zaista ozbiljne ako se program nastavi kao da se ništa ne događa. Emitovali bi se programi iz kulture i drugih oblasti u kojima je RTS bio bolji nego u informativnom programu, dok bi se informativni program Radio-televizije Vojvodine reemitovao kao rezervno rešenje. Transformacija RTV-a usledila bi nakon završetka reforme RTS-a. Na ekranu bi najmanje nedelju dana moralo da bude istaknuto objašnjenje zbog čega se program ne emituje“, rekao je Kremer.

U raspravi je ukazano na potrebu da RTS dosledno ostvaruje svoju ulogu javnog medijskog servisa, obezbedi profesionalnu i uređivačku nezavisnost i odgovorno informiše građane u javnom interesu.

Učesnici su zaključili da reforma RTS-a zahteva konkretne institucionalne i zakonske promene, ali i uspostavljanje mehanizama koji će garantovati profesionalnu autonomiju redakcije, stabilno finansiranje i veću odgovornost javnog servisa prema građanima.

Izvor: NUNS, I.K.

Foto: NUNS