LESKOVAC

Svečano otvaranje LIFFE je završeno projekcijom filma projekcijom filma „Ime naroda”, reditelja i umetničkog direktora LIFFE-a Darka Bajića. Film je prikazan van konkurencije, a radi se o istorijskoj sagi o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka. Reditelj Darko Bajić kaže da je bio pozvan da uradi ovaj film od strane Milovana Vitezovića, scenariste, i Lazara Ristovskog, producenta.

„Ja sam najpre uradio jedno istraživanje i onda smo krenuli da jedno pozamašno književno delo koje je Milovan Vitezović napisao na nekih 1000 stranica da pretvorimo u film. Ono što je bilo značajno da napravim ovaj film jeste idealizam koji je imao Svetozar Miletić, koji je bio izuzetno jak borac, a to je ono što ja volim kad junaci dominiraju na filmu. Dalje, tu je njegova vezanost za porodicu, ali i žrtva koju je on imao radeći i stvarajući, pokušavajući da zaštiti slobodu Srba, njihovog jezika i Crkve u Austrougarskoj monarhiji koja je bila, u stvari, jedna centralizovana velesila i koja je u sebi imala 15-ak evropskih država. Zanimalo me je sve to što se dešavalo sredinom i krajem 19. veka, šta je bilo različito i slično u odnosu na danas… Da li zemlje koje se usprotive da se njihovo ime na neki način izbriše i utopi u veće narode bolje prođu ili oni koji insistiraju na svom imenu, svojoj slobodi i samostalnosti? U svim ratovima Srbija je bila zemlja koja, neću reći bila na strani saveznika, nego se branila i Srbija je bila ta koja je, na kraju krajeva, i pobeđivala, bila usmerena ka nekoj budućnosti, praštala onim akoji su u ratu bili protiv nje, ali ne želeći da se utapa, nego da bude svoja… Pristajali smo na neke kompromise koji su nas skupo loštali, jer se posle sve preokrene, oni koji su pobednici to biše nisu, poraženi više nisu poraženi… Ipak, ovo nije neka žalopojka, Srbija nema za čime da žali, jer je u celoj ovoj priči pokušala da ravnopravno i samostalno odlučuje o svojoj sudbini. To moramo da shvatimo, ne smemo da se delimo i to jeste deo priče ovoga filma, gde vidimo da je i u 19. veku bilo podela među Srbima, ubistava među političkim neistomišljenicima…“

Ana Franić, glumica koja u filmu igra Anku, suprugu Svetozara Miletića, za koju kaže da je „žena iz senke, kako po minutaži u filmu, tako i u životima ličnosti onog vremena, stožar koji okuplja porodicu. Meni je bitno i što je ovaj film otvorio i filmski festival na Paliću, gde smo dobili i nagradu publike. Mislim da je ključ u vezivanju publike za ovaj film što to nije samo saga o jednoj istorijskoj ličnosti, nego i što oslikava više ljubavi istovremeno – ljubav čoveka prema svojoj domovini, ljubav porodice između sebe, muško-žensku ljubav…“