ČAS SA RAŠOM POPOVIM ZA ĐAKE PRVAKE

LESKOVAC

 

Leskovački prvaci imali su prilike da u Narodnom pozorištu prisustvuju nesvakidašnjem času koji je održao Raša Popov i koji im je na jednostavan način dočarao suštinu ozbiljnih stvari koje najmlađe čekaju u životu.

Kroz priču o igri kao imperativu detinjstva, on je svojim jedinstvenim stilom, koji je kao arhetipska vrednost već ugrađen u generacije i generacije mladih, preneo leskovačkoj deci zdrav odnos prema životu, kroz igru i razgovor o drugarstvu, toleranciji, nasilju, poštovanju, različitosti. Za Novu Našu reč Raša Popov kaže da je ovo 108 priredba za šest meseci i, pošto ima 83 godine, svi kažu “Zar tako star čovek može 108 priredbi da izgovori za pola godine?”

 

 

“Mogu, evo Bog mi je dao da mogu! Prvo govorim svoje šaljive stihove. Imam samo dve istinski šaljive pesme i njima počinjem i uvek razgalim publiku sa te dve kratke pesme. Pokušavam da napišem i treću pesmu, ali se mučim. Ja sam humorista bez namere, ne znam unapred da li ću napisati nešto šaljivo. Zavisi od toga na koju nogu ujutru ustanem, ako stanem na šaljivu, onda napišem šaljivo, a ako stanem na ozbiljnu i mračnu nogu onda napišem nešto što nije duhovito. Posle šaljivih stihova ja deci pričam malo iz dečije psihologije o psihologiji male dece, što nauka u novije vreme izučava, a posle toga pričam tri srpske narodne priče. Najlepšu srpsku narodnu bajku, koju je Vuk skupio, ali ne u planinama, nego je u Zemunu na carinarnici dobio od trgovca Gruje Mejandžića i pričam najlepšu srpsku narodnu pesmu koju je Gete odneo u Vajmar, “Deobu Jakšića”.”

Uz Rašu Popova i njegov rad su odrasle desetine generacija. Objašnjavajući kakva su deca bila nekad i sad, Raša kaže da su deca uvek deca, ali ima daleko više dece koja su naviknuta na govor u velikim salama.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare