BEOGRAD
Uređivačka politika je granica koja stoji između dva ekstrema koje stvara praćenje analitike čitanosti – jurenja za klikovima i njenog potpunog ignorisanja, poruka je sa današnjeg skupa “Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstati”.
Urednik portala RTS Zoran Stanojević je na konferenciji u organizaciji “Asocijacije medija” kao primer dileme oko “jurenja za klikovima” naveo izveštavanje o smrti javnih ličnosti.
“To je, kako se kaže i u ‘Maratoncima’ siguran posao koji donosi ogromnu čitanost pa neki mediji ‘troše’ tu priču danima vodeći se samo čitanošću” rekao je Stanojević.
Naglasio je da mediji, ukoliko žele da budu “korektiv” društva, treba da svojoj publici daju ono što analitika čitanja i praćenja kaže da oni žele, ali bez podilaženja.
“Mi analitiku koristimo tako da saznamo šta naše korisnike zanima, ko su oni i kako da pridobijemo nove, ali nećemo preći granice sopstvene uređivačke politike zbog veće čitanosti”, rekao je Stanojević.
Zamenica urednika portala N1 Jelena Petrović je, govoreći o inovacijama u medijima i odnosu publike prema njima, dala primer uvođenja rubrike o kuvanju na N1 portalu.
“Naši čitaoci su specifični, i kada smo uveli ‘Kuvanje’ prozivali su nas na Tviteru, ali to samo govori o njihovom kritičkom mišljenju, što i sami gajimo u našem radu” , ispričala je Petrović.
Kada je reč o analitici čitanosti i plasmanu sadržaja, ocenila je da je posao novinara danas sa jedne strane lakši, a sa druge postao veoma otežan.
“Olakšana je dostupnost informacijama, naši čitaoci nam i sami šalju vesti i slike, ali zato postoji pritisak da se informacije objave brzo i u različitim formatima – dakle, lakše je doći do informacije ali je daleko teže nju ‘upakovati’, a posebno za čitaoce različitih generacija”, rekla je Petrović.
Medijski ekspert USAID SMS programa Pavle Zlatić ocenio je da su mediji u Srbiji spremni na inovacije koliko i oni u svetu, ali da se suočavaju sa različitim preprekama.
Ukazao je da je medijski “ekosistem” previše brojan, da ima puno medija i novinara, nacionalnih televizija sa svojim digitalnim izdanjima, portala poniklih iz štampanih medija, kao i lokalnih medija koji “jedva drže glavu iznad vode”.
“Treba osetiti gde je potrebno uvesti inovaciju i gde ona može da ‘prođe’ a da ne dođe do bacanja resursa i jurenja trendova”, naglasio je Zlatić.
Kada je reč o spremnosti čitalaca da plate za medijski sadržaj na internetu, Zlatić naglašava da ono malo medija u svetu koji to uspevaju, nude poznata novinarska imena i “premium” sadržaj.
“Naplata zahteva otvaranje novih radnih mesta u medijima za ljude koji bi se bavili biznis stranom rada, ali i da mediji ne proizvode isti sadržaj kao i svi drugi”, kaže Zlatić.
U tom kontekstu, direktor prodaje u Euronews Srbija Mihailo Ponjavić upozorava da u Srbiji 57 odsto investicija u oglašavanje ide u TV oglašavanje, i da se očekuje da će se takav trend zadržati u budućnosti.
“To je u potpunoj suprotnosti sa evropskim trendovima, a u SAD je 40 odsto izdavača već našlo način kako da svoje čitaoce ‘ponude’ oglašivačima”, rekao je Ponjavić.
Dodao je i da 70 odsto novca za oglašavanje koji ne završi kod televizija, ode na društvene mreže, upozorivši da se tržište ubrzano menja.
“Nijedan medijski izdavač ne bi više trebalo da svoje kolege posmatra kao konkurenciju – konkurencija su danas Google ili Fejsbuk”, naglasio je Ponjavić.
Direktor kompanije Smart Octo Dejan Nikolić, koja se bavi analitikom u medijima, ocenio je da u Srbiji mediji analitiku koriste ili zato što žele, ili zato što su ih naterali konsultanati.
“Najviše volimo da usmerimo medij sa prodaje reklama na neki drugi poslovni model, a Netflix je dobar primer za to i u Srbiji – ljudi žele uređen sadržaj. Dakle, ljudi su spremni da plate za ono što im je bitno”, zaključio je Nikolić.
Dodao je da analitika može da pokaže da je vest o Novaku Đokoviću donela veliku čitanost na kratak rok, ali i da je neka reportaža na kojoj je rađeno mesecima imala manju čitanost ali i donela nekoliko hiljada vernih pratilaca, i da takvi podaci mogu da se iskoriste za dalji razvoj medija.
S druge strane, direktor “Južnih vesti” Vitomir Ognjanović upozorio je da se novinari često “pribojavaju” evaluacije sopstvenog rada uz pomoć podataka o čitanosti koje daje analitika.
“Iako su u ‘Južnim vestima’ uređivačka politika i finansije (izdavačkog preduzeća) odvojeni, postoji strah kod novinara i urednika od takve evaluacije sopstvenog rada – svi se plaše te metrike i da ne dođe do neke zloupotrebe tih podataka, iako danas postoje dobri načini da se proceni kvalitet objavljenog teksta”, rekao je Ognjanović.
Učesnici konferencije “Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstati” složili su se da mediji moraju da uvode inovacije u svoj rad, ali da u isto vreme moraju da zadrže svoj identitet i “priču”, kao i da nauče kako da se obrate novoj generaciji potencijalnih čitalaca.
Izvor: FoNet